Razvoj veštačke inteligencije u narednim godinama mogao bi značajno da promeni nemačko tržište rada, a žene će se, prema procenama vodećih istraživačkih institucija, naći među zaposlenima koji su najizloženiji promenama.
Analiza poslovnog lista Handelsblatt, zasnovana na podacima Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB), Savezne agencije za zapošljavanje, Kilskog instituta za svetsku ekonomiju i platforme Indeed, procenjuje da bi AI u narednih 15 godina mogao da utiče na oko 1,6 miliona radnih mesta. Najveći rizik postoji u administraciji, kancelarijskim poslovima i korisničkoj podršci, oblastima u kojima žene čine najveći deo radne snage.
Razlog leži u tome što ova zanimanja obuhvataju veliki broj rutinskih administrativnih i kognitivnih zadataka koje generativni AI sistemi mogu da obavljaju brže i efikasnije. Ipak, stručnjaci ističu da automatizacija ne znači nužno nestanak radnih mesta, već njihovu transformaciju i sve veću potrebu za digitalnim veštinama. Dodatni izazov predstavlja takozvani „Gender AI Gap“ – jaz između muškaraca i žena u korišćenju alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Istraživanja pokazuju da žene AI koriste znatno ređe, a razlika ostaje vidljiva čak i kada se uzmu u obzir starost, obrazovanje i prihodi.
Slični trendovi uočeni su i na globalnom nivou. Analize OECD-a i Međunarodne organizacije rada ukazuju da su žene češće zaposlene u profesijama koje su podložne automatizaciji, dok su i dalje nedovoljno zastupljene u zanimanjima koja razvijaju i primenjuju veštačku inteligenciju. Stručnjaci zato upozoravaju da će uspeh AI revolucije zavisiti podjednako od razvoja tehnologije i ulaganja u obrazovanje, prekvalifikaciju i digitalne veštine zaposlenih. Bez toga, veštačka inteligencija mogla bi da produbi postojeće razlike na tržištu rada umesto da doprinese njegovoj modernizaciji.
