Cene nekretnina u Evropskoj uniji nastavile su da rastu i početkom 2026. godine. Visoke kirije, skupi krediti i nedovoljna ponuda doveli su do toga da ni stalno zaposlenje mnogim mladima više ne omogućava kupovinu prvog stana.
Kupovina sopstvenog doma za veliki broj mladih Evropljana postala je cilj koji se odlaže godinama. Problem više ne pogađa samo ljude sa niskim prihodima, već i zaposlene sa redovnom platom koji ne mogu da prikupe dovoljno novca za učešće ili dobiju kredit koji pokriva cenu nekretnine.
Prema podacima Eurostata, stanovi u Evropskoj uniji u prvom kvartalu 2026. bili su 5,1 odsto skuplji nego godinu dana ranije. Kirije su u istom periodu porasle za tri odsto.
U odnosu na poslednji kvartal 2025. godine, cene nekretnina povećane su za dodatnih 1,2 odsto, dok su zakupnine porasle 0,7 odsto.
Visoka kirija otežava štednju za učešće
Cena stana nije jedini trošak sa kojim se kupci suočavaju. Potrebno je obezbediti početno učešće, platiti poreze, notarske i bankarske naknade, osiguranje i moguće radove na renoviranju.
Za mlade bez nasledstva, veće ušteđevine ili pomoći porodice, prikupljanje tog iznosa može trajati veoma dugo. Dodatni problem predstavlja činjenica da mnogi u međuvremenu plaćaju visoku kiriju, zbog čega im na kraju meseca ostaje malo novca za štednju.
Iako su stambeni krediti nešto povoljniji nego u periodu najvećeg rasta kamata, mesečne rate i dalje predstavljaju ozbiljno opterećenje. Prosečan trošak novog stambenog kredita u evrozoni u maju 2026. iznosio je 3,45 odsto.
Posebno je teško ljudima koji žive sami, jer se njihova kreditna sposobnost zasniva na samo jednoj zaradi. Zbog toga se nekretnine sve češće kupuju sa partnerom ili uz finansijsku podršku roditelja.
Mladi sve kasnije napuštaju roditeljski dom
Konačni evropski podaci o uslovima stanovanja mladih za 2026. godinu još nisu objavljeni. Prema poslednjim dostupnim statističkim podacima iz 2024. godine, mladi u Evropskoj uniji napuštali su roditeljski dom u proseku sa 26,2 godine.
Na jugu Evrope osamostaljivanje dolazi mnogo kasnije. U Španiji su mladi iz porodičnog doma odlazili u proseku sa 30 godina, u Italiji sa 30,1, u Grčkoj sa 30,7, a u Hrvatskoj sa 31,3 godine.
Istovremeno je 9,7 odsto mladih od 15 do 29 godina živelo u domaćinstvima koja su najmanje 40 odsto raspoloživih prihoda trošila na stanovanje. Više od četvrtine mladih živelo je u prenaseljenim stanovima.
Ostajanje sa roditeljima zato često nije lični izbor, već jedini način da se izbegne skupa kirija i odvoji deo plate za buduću kupovinu.
Drugi se odlučuju za život sa cimerima, iznajmljivanje sobe ili preseljenje u udaljenija predgrađa. Takva rešenja jesu povoljnija, ali donose manje privatnosti, duže putovanje do posla i nove troškove prevoza.
Španija i Portugal beleže snažan rast cena
Španija je početkom 2026. bila među državama sa najizraženijim rastom cena. Nekretnine su u prvom kvartalu bile 12,8 odsto skuplje nego godinu dana ranije.
Najveći pritisak oseća se u Madridu, Barseloni, na ostrvima i u turističkim sredinama. Velika potražnja, nedovoljna gradnja i veliki broj stanova namenjenih kratkoročnom izdavanju smanjuju ponudu za lokalno stanovništvo.
Za mnoge mlade problem nije samo kupovina, već i samostalno iznajmljivanje. Kirija u velikim gradovima često odnosi najveći deo njihove mesečne zarade.
Španska vlada je u aprilu 2026. usvojila stambeni plan vredan sedam milijardi evra, koji bi trebalo da poveća broj socijalnih i pristupačnih stanova do 2030. godine.
Još veći rast zabeležen je u Portugalu, gde su stanovi u prvom kvartalu bili 17,8 odsto skuplji nego godinu dana ranije. To je bio najveći godišnji rast među članicama EU.
Situacija je posebno teška u Lisabonu, Portu i priobalnim područjima, gde se za ograničen broj stanova nadmeću domaći kupci, investitori, strani državljani i tržište turističkog izdavanja.
Portugal mladima do 35 godina nudi poreske olakšice i državne garancije za stambene kredite. Međutim, ukoliko se istovremeno ne poveća broj stanova, dodatna pomoć kupcima može da podigne potražnju, a time i cene.
Irskoj i Nemačkoj nedostaje više stanova
U Irskoj su nekretnine početkom 2026. bile 6,8 odsto skuplje nego godinu dana ranije. Najveći problem postoji u Dablinu i njegovoj okolini, gde ponuda ne može da prati broj ljudi kojima je potreban smeštaj.
Mnogi zaposleni ne mogu da dobiju kredit dovoljan za kupovinu u gradu u kojem rade, dok im visoke kirije istovremeno otežavaju štednju.
Irska planira izgradnju 300.000 novih domova do kraja 2030. godine, uključujući socijalne stanove i druge oblike pristupačnog stanovanja.
U Nemačkoj je rast cena bio znatno blaži i iznosio je 1,4 odsto. Ipak, to ne znači da je stanovanje postalo dostupnije.
U velikim gradovima i privredno razvijenim područjima i dalje nema dovoljno pristupačnih stanova. Izgradnju usporavaju skupo zemljište, visoke cene materijala i složene procedure za dobijanje dozvola.
Zbog toga se mladi i porodice sve češće sele u predgrađa i manja mesta. Stanovi su tamo povoljniji, ali svakodnevno putovanje povećava troškove i oduzima više vremena.
Pomoć porodice sve češće odlučuje ko može da kupi stan
Stambena kriza produbila je razliku između mladih koji mogu da računaju na roditeljsku pomoć i onih koji kupovinu moraju potpuno samostalno da finansiraju.
Roditelji ponekad obezbeđuju novac za učešće, postaju garanti za kredit ili ustupaju nekretninu koju već poseduju. Mladi bez takve podrške često ostaju podstanari mnogo duže, bez obzira na to što imaju stalni posao.
Kupovina doma zato sve manje zavisi samo od plate i ličnog truda, a sve više od imovinskog položaja porodice. Nesigurno stanovanje utiče i na druge životne odluke. Mladi odlažu zajednički život, brak i roditeljstvo dok ne pronađu stabilan i dovoljno veliki prostor.
Posledice oseća i tržište rada. Zaposleni odbijaju poslove u gradovima u kojima ponuđena zarada nije dovoljna za kiriju, što posebno pogađa škole, bolnice, policiju, ugostiteljstvo i druge delatnosti.
Bez veće ponude nema trajnog rešenja
Evropska komisija je krajem 2025. predstavila plan za pristupačno stanovanje, dok je tokom 2026. ovaj problem detaljnije analiziran u svim članicama EU.
Plan predviđa veću izgradnju, više javnih i privatnih ulaganja, jednostavnije procedure i snažniju zaštitu građana koje stambena kriza najviše pogađa.
Ipak, najveći deo odgovornosti ostaje na državama, gradovima i lokalnim vlastima. Poreske olakšice, državne garancije i povoljniji krediti mogu pomoći delu mladih, ali ne rešavaju problem ako na tržištu nema dovoljno stanova.
Početak 2026. pokazao je da cene nekretnina u Evropskoj uniji nastavljaju da rastu. Za veliki broj mladih prvi stan više nije očekivan korak posle zaposlenja, već dugoročan finansijski poduhvat koji često zahteva dve plate, pomoć roditelja ili preseljenje daleko od grada u kojem rade.
