Da li se konstantno osećate nezadovoljno, a ne znate zbog čega? Da li vam često padne na pamet da želite da obrišete društvene mreže i ostavite telefon? Da li vam je prosečan screen-time veći od 5 sati?
Odgovore na ova pitanja ne moramo da tražimo samo u našem subjektivnom iskustvu i osećaju, već i u tumačenju termina dukkha.
Dukkha vodi poreklo iz budističke misli. Opisuje uporni osećaj nezadovoljstva u svakodnevnom životu. Već smo upoznati sa, često laički shvaćenom kovanicom Bude, koja kaže: život je patnja. Tu izreku ne treba shvatati bukvalno, već kroz termin dukkhe: život sadrži osećaj nelagode, nezadovoljstva ili nepotpunosti.
To je iznenađujuće savremena ideja. U doba bez presedana udobnosti, praktičnosti i povezanosti, veliki broj ljudi ne izveštava o zadovoljstvu, već o nemiru. Postoji nelagodan osećaj da nam nešto nedostaje, čak i ako ne možemo reći šta je to.
To nije nužno neuspeh pojedinaca. To odražava nešto fundamentalno u vezi sa ljudskim umom i, sve više, okruženjem u kome živimo.
U budističkoj misli, dukkha se ne odnosi samo na očiglednu patnju, već i na nezadovoljavajuću prirodu običnog iskustva. Čak su i prijatni trenuci prolazni i ne mogu pružiti trajno ispunjenje.
Kako algoritam oblikuje našu želju?
Moderno digitalno okruženje na snažan način utiče na ovu tendenciju. Veći deo svakodnevnog života sada je posredovan sistemima stvorenim da zarobe pažnju i usavrše angažovanje. Ovi sistemi rade više od toga da samo drže pažnju, oni oblikuju želju. Sadržaj se bira i predstavlja na načine koji podstiču kontinuiranu interakciju. Svaki angažman vodi ka prilagođenijim stimulusima, koji zauzvrat generišu dalji angažman. Rezultat je ciklus željenja, dobijanja i ponovnog željenja. Iz budističke perspektive, ovo podseća na žudnju, identifikovanu kao ključni pokretač dukkhe. Teškoća nije u samoj želji, već u njenoj upornosti i nesposobnosti da pruži trajno zadovoljstvo.
Potom, što smo više izloženi drugima, odnosno predstavljanju drugih, više se sa njima i poredimo.
Koncept dukkhe nudi okvir za razumevanje zašto veća udobnost nije dovela do većeg zadovoljstva za mnoge. Nezadovoljstvo se ne eliminiše povećanjem stimulacije, postignuća ili digitalnih veza. Umesto toga, ovo može pojačati same procese koji stvaraju nelagodu.
Svakako, algoritmi nisu stvorili dukkhu, ali su podstakli njenu dinamiku i učinili je težom za ignorisanje.
