Kada prirodi dodate domaćina koji vas dočeka kao najrođenijeg, vera u jednostavan život se vraća. Takav je Dragoljub Simonović, čovek koji je svoju ljubav prema planinama, reci i vedrom nebu pretvorio u mesto koje zove – Simov kamp.
Na Kamenoj gori, gde je priroda najlepša, Simo je pronašao svoj kutak raja. I ne čuva ga za sebe, već ga deli sa svima koji su spremni da zastanu, odahnu i zaborave na stres.
Od napuštene kuće do oaze mira
Sve je počelo 2006. godine, kada je Simo adaptirao napuštenu planinsku kuću. Naizgled mala, skromna, ali puna duše. Nekada su u njoj odsedali planinci, ljudi koji su skromni, koji nisu tražili mnogo, već samo krov nad glavom posle dugog dana. Upravo ta skromnost bila je inspiracija.
Simo je odlučio da napravi nešto drugačije: čobanske kućere za smeštaj. U svaki mogu da stanu dve osobe, ali ono što ih čini posebnim jeste priča koja ih je stvorila.
Kada vukovi inspirišu ideju
Sve seže daleko u prošlost, do njegovog dede koji je bio čobanin. Vukovi su upadali u tor, ubijali ovce i unosili svima nemir. Onda su se planinci dosetili i napravili su male, čvrste kućere – zaklon od nemilog vremena i još nemilijih zveri. Kada bi zvonce zazvonilo i ukazalo na opasnost od vuka, čobani bi ustajali i branili svoje stado.
Tu sliku časti, borbe i zajedništva Simo je pretočio u smeštaj koji danas privlači pre svega aktivne turiste. Ljubitelje raftinga, planinarenja i priča uz logorsku vatru.
A ko god je došao, kaže Simo: otišao je preporođen.
I zato njegov posao nije samo biznis, već je to najlepši poziv na svetu!
