Dugo se u Srbiji mogla čuti rečenica: „Politika me ne zanima.“ Mnogi su političke teme doživljavali kao nešto udaljeno, određeno za stranke, izbore i medijske debate. Čak je i otvoreno interesovanje za politiku nosilo određenu dozu nelagode. Smatralo se da su ljudi, nakon decenija velikih društveno-istorijskih previranja, prezasićeni i da ih je to odvelo u nezainteresovanost za politička dešavanja.
Poslednjih godina taj odnos se vidljivo promenio. Društvene mreže otvorile su prostor u kojem su političke teme postale deo svakodnevice. Danas se o državnim odlukama, međunarodnim odnosima, ekonomiji, obrazovanju ili društvenim pitanjima raspravlja kroz objave, komentare, kratke video-snimke i podkaste.
Zanimljivo je da se istovremeno promenio i način na koji ljudi vide sopstveno učešće u politici. Mnogi i dalje za sebe kažu da „nisu politični“, ali redovno komentarišu političke događaje, dele stavove, učestvuju u javnim raspravama ili podržavaju određene društvene inicijative. To pokazuje da je politika postala deo šire kulture komunikacije.
Društvene mreže dodatno su ubrzale taj proces. Algoritmi favorizuju teme koje izazivaju emocije: nezadovoljstvo, podršku, ljutnju ili osećaj pripadnosti. Tako politički sadržaj često postaje vidljiviji od drugih tema. Čak i oni koji ranije nisu pratili politiku počinju da se uključuju u rasprave.
Sociolozi već godinama ukazuju da savremena politika sve manje prolazi kroz tradicionalne organizacije, a sve više kroz digitalne zajednice i neformalne mreže. Ljudi se okupljaju oko pojedinačnih tema, vrednosti ili događaja, a ne oko dugoročnih političkih programa.
Zbog toga se danas može steći utisak da se politika proširila na gotovo sve oblasti života. Pitanja koja su nekada bila rezervisana za političke analitičare sada postaju tema svakodnevnih razgovora na internetu.
Zato možda nije dovoljno pitati zašto su ljudi odjednom postali politični, već ko im govori o čemu da budu politični, koje teme postaju viralne i čiji interesi stoje iza određenih narativa. Umesto organizovane političke debate dobija se stalna proizvodnja besa, podela i kratkotrajnih parola. Čovek tada ima osećaj da učestvuje u politici više nego ikada, dok se istovremeno sve manje pita ko zaista postavlja pravila igre.
