Iz doline se najpre vidi niz kuća na samoj ivici stene, a tek zatim postaje jasno koliko je prostor na kojem je selo građeno zapravo uzak.
Litica nije nastala odjednom. Formirala su je dva toka lave iz različitih vulkanskih erupcija. Stariji sloj nastao je pre oko 217.000 godina, dok je drugi star približno 192.000 godina.
Kada se lava ohladila, pretvorila se u bazalt, a reke su tokom vremena usecale okolno tlo i ostavile strmu stenu kakva se danas vidi ispod sela.
Vulkansko poreklo ovog mesta ne vidi se samo u pejzažu. Bazalt je vekovima korišćen kao građevinski materijal, pa su mnoge kuće i delovi starih ulica napravljeni od istog kamena na kojem selo stoji.
Staro jezgro Castellfollit de la Roca čine uske ulice i kuće zbijene na vrhu litice. Na njenom kraju nalazi se crkva Sant Salvador, čija istorija seže do srednjeg veka.
Odavde se vidi dolina reke Fluvià, ali i položaj sela koji iz niže perspektive deluje gotovo neverovatno, niz građevina završava se nekoliko koraka od strmog ruba.
Bazalt je dugo bio važan i za život lokalnog stanovništva. Na ovom području kamen se vadio i koristio za gradnju, a dokumenti o eksploataciji lokalnog kamenoloma postoje još iz 19. veka.
Castellfollit de la Roca zato najbolje objašnjava sopstveni izgled kada se posmatra odozdo. Tada se jasno vide različiti slojevi tamne vulkanske stene, kuće iznad njih i dve reke koje su vekovima oblikovale teren.
Selo koje danas deluje kao da je podignuto na samoj ivici provalije zapravo je rezultat mnogo duže priče, najpre su ga oblikovali vulkani, zatim voda, a tek onda ljudi.
