Međutim, ako i tokom hodanja proveravamo poruke, društvene mreže ili odgovaramo na pozive, pažnja ostaje zauzeta. Istraživanja pokazuju da upotreba telefona tokom hodanja utiče čak i na brzinu kretanja, dužinu koraka i ravnotežu.
Telefon nosimo gotovo svuda, pa nije neobično da nam ostane u ruci i tokom šetnje. Poruka, obaveštenje ili kratak pogled na društvene mreže deluju bezazleno, ali mozak u tom trenutku više nije usmeren samo na kretanje i okolinu.
Kada istovremeno hodamo i koristimo telefon, obavljamo dva zadatka koji zahtevaju pažnju. Rezultat može da se primeti i u samom hodu.
Istraživanja na mladim i zdravim osobama pokazala su da kucanje poruka i pregledanje sadržaja na telefonu mogu da uspore hod, skrate korak i promene kontrolu ravnoteže. Posebno izražen efekat primećen je prilikom pisanja poruka.
Pažnja se deli između ekrana i okoline
Hodanje jeste automatska radnja, ali nije potpuno nezavisno od pažnje. Mozak neprestano prati podlogu, prepreke, druge ljude i pravac kretanja.
Kada deo pažnje prebacimo na ekran, manje mentalnih resursa ostaje za okolinu. Jedno istraživanje pokazalo je da su ispitanici tokom korišćenja telefona hodali sporije i sa kraćim koracima, dok su promene bile najveće upravo pri kucanju poruka.
To ne znači samo manje prijatnu šetnju. Smanjena pažnja prema okolini može povećati mogućnost spoticanja, promašivanja prepreke ili pogrešne procene situacije, posebno prilikom prelaska ulice.
Šetnja u prirodi daje mozgu drugačiju vrstu odmora
Postoji još jedan razlog zbog kojeg ekran nije najbolji saputnik tokom šetnje.
Istraživanja o boravku u prirodi pokazuju da šetnja kroz zeleno okruženje može pozitivno da utiče na raspoloženje i pažnju.
U jednoj randomizovanoj studiji učesnici koji su 40 minuta šetali prirodom pokazali su drugačije obrasce moždane aktivnosti od onih koji su isto vreme proveli hodajući gradskim okruženjem.
Rezultati su ukazali na manji zahtev za izvršnom pažnjom tokom boravka u prirodi.
Slična istraživanja ranije su pokazala da kontakt sa prirodnim okruženjem može pomoći oporavku usmerene pažnje.
Upravo zato stalno proveravanje ekrana može da umanji ono što šetnju čini odmorom – mogućnost da pažnju makar nakratko odvojimo od poruka, vesti i drugih zahteva.
Nije potrebno ostaviti telefon kod kuće
Za korist nije neophodno potpuno odreći se telefona.
Dovoljno je da tokom dela šetnje ostane u džepu ili torbi. Umesto ekrana, pažnja može da se prebaci na okolinu – zvuke, ljude, drveće, zgrade ili jednostavno ritam sopstvenog hoda.
Telefon tada ostaje dostupan kada je zaista potreban, ali više nije glavni sadržaj šetnje.
U vremenu u kojem nas ekran prati gotovo od trenutka buđenja do odlaska na spavanje, pola sata bez gledanja u telefon možda deluje kao mala promena. Za pažnju, međutim, upravo takva pauza može da bude ono što joj tokom dana nedostaje.
