Ne postoji namirnica koja će preko noći popraviti raspoloženje, niti se psihičko zdravlje može svesti na ono što jedemo. Ali svakodnevni jelovnik ipak može biti važan deo zdravih navika.
Umesto traženja jednog „čudotvornog“ sastojka, mnogo je korisnije voditi računa da ishrana bude raznovrsna i da u njoj ima dovoljno povrća, voća, kvalitetnih proteina, zdravih masti i integralnih namirnica.
Važniji je ceo jelovnik nego jedna namirnica
Kao primer uravnoteženog načina ishrane često se navodi mediteranska ishrana. Ona se zasniva na povrću, voću, mahunarkama, ribi, maslinovom ulju, orašastim plodovima i integralnim žitaricama.
Takav jelovnik organizmu pruža širok spektar hranljivih materija, a istovremeno podrazumeva manje industrijski prerađene hrane, slatkiša i proizvoda sa velikim količinama zasićenih masti.
Banane, jaja, spanać i avokado
Neke namirnice posebno su zanimljive zbog sastava.
Banane, na primer, sadrže vitamin B6 i triptofan, aminokiselinu koja učestvuje u procesima povezanim sa stvaranjem serotonina.
Avokado je poznat po zdravim mastima, a sadrži i folate i vitamin B6. Spanać, orašasti plodovi, mahunarke i integralne žitarice mogu biti dobar način da se kroz ishranu unese magnezijum.
Jaja obezbeđuju proteine i niz važnih mikronutrijenata, dok je cvekla jedan od izvora folata.
Creva i mozak povezani više nego što se ranije mislilo
Poslednjih godina sve više se govori i o vezi između crevne mikrobiote i mozga.
Zbog toga se u uravnoteženu ishranu često uključuju jogurt i drugi fermentisani proizvodi. Ipak, raspoloženje zavisi od mnogo faktora i nijedna namirnica sama po sebi ne može da bude presudna.
Za užinu, umesto slatkiša i grickalica, mogu se birati orašasti plodovi ili umerena količina suvog voća, poput urmi i smokava.
Vitamin D takođe važan
Vitamin D učestvuje u brojnim procesima u organizmu. Među njegovim izvorima u ishrani su masna riba i jaja, dok se određene količine mogu pronaći i u drugim namirnicama.
Ako postoji sumnja na nedostatak vitamina D, nije dobro oslanjati se samo na ishranu ili samoinicijativno uzimanje suplemenata. Njegov nivo može se proveriti analizom, a dalji koraci dogovoriti sa lekarom.
San, kretanje i odmor podjednako su važni
Ishrana je samo jedan deo šire slike.
Redovna fizička aktivnost, dovoljno sna, boravak na otvorenom i vreme za odmor takođe mogu doprineti tome da se tokom dana osećamo bolje.
Ako loše raspoloženje traje duže vreme, prati ga gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti ili počne ozbiljno da utiče na svakodnevni život, promena jelovnika nije dovoljna. U takvim situacijama važno je obratiti se stručnjaku.
