U srcu Podunavskog okruga, Opština Smederevska Palanka pokazuje kako izgleda odgovorna lokalna samouprava kada prepozna stvarne potrebe svojih najmlađih građana. Naime, uvela je niz praktičnih mera koje imaju za cilj da pomognu roditeljima dece sa smetnjama u razvoju, a u fokusu je usluga lični pratilac deteta. Reč je o vidu socijalne podrške koji je zamišljen tako da svakom detetu omogući ravnopravno učešće u svakodnevnim aktivnostima, a pre svega u obrazovnom sistemu.
Ovaj program ne bi bio moguć bez angažovanja lokalnog udruženja „Roditelj“, koje je licencirano kao sprovodilac usluge. Udruženje, koje čine roditelji i stručnjaci iz ove oblasti, brine o tome da svaki pratilac bude obučen i da odgovara potrebama deteta. Pravo na uslugu ostvaruje se uz poštovanje zakonskih propisa, pri čemu ključnu ulogu ima Centar za socijalni rad, koji procenjuje potrebe i vodi postupak. Na taj način obezbeđeno je da podrška bude dostupna svima kojima je zaista neophodna.
Ono što ovaj slučaj izdvaja od mnogih drugih sredina u Srbiji jeste finansijski aspekt. Opština Smederevska Palanka izdvojila je znatna sredstva iz lokalnog budžeta kako bi u potpunosti finansirala ovu uslugu. Dok se u mnogim gradovima roditelji suočavaju sa dugim listama čekanja ili nedostatkom novca za pratioce, u Palanci su odlučili da podrže inkluziju. Time su poslali jasnu poruku da je podrška deci sa smetnjama već standard koji društvo mora da obezbedi.
Rezultati su više nego ohrabrujući. Trenutno čak 44 dece koristi uslugu ličnog pratioca, a što je posebno važno – ne postoji lista čekanja. To znači da svako dete koje ispunjava uslove i čija je potreba procenjena od strane Centra za socijalni rad, odmah dobija adekvatnu podršku. Ova brojka od 44 korisnika možda deluje mala na nivou države, ali za jednu opštinu veličine Smederevske Palanke predstavlja značajan korak ka potpunoj inkluziji.
Najlepši deo ove priče jeste što sva ta deca redovno idu u školu. Zahvaljujući ličnim pratiocima, nijedno dete nije ostalo kod kuće. Svako od njih ima svog ličnog pratioca koji im pomaže pri kretanju, komunikaciji sa vršnjacima i nastavnicima, odlasku u toalet ili jednostavno pruža podršku u svakoj situaciji. Ovo nije samo pedagoška, već i humana mera koja menja živote.
