Kada čujemo reč „umetnost“, većina nas pomisli na tihe muzejske galerije, masivne ramove i Rembranta ili Pikasa pred kojima se stoji u tišini. Zbog toga mnogi veruju da ih vizuelna umetnost previše ne zanima u svakodnevnom životu. Međutim, postoji jedna disciplina koja ne čeka da vi dođete kod nje u muzej. Ona je „ulični borac“ – živi na našim stolovima, u našim telefonima, na odeći koju nosimo i proizvodima koje kupujemo.
Reč je o ilustraciji. Iako je često posmatramo kao „prateću stvar“, istorija pokazuje da je upravo crtež sa jasnom porukom nebrojeno puta promenio tok civilizacije, marketinga i zabave. Evo tri neverovatna kurioziteta o umetnosti koja vlada našim svetom iz senke.
1. Prvi „stripovi“ nastali su u pećinama iz čistog preživljavanja
Iako danas ilustraciju vezujemo za moderne magazine i knjige, ona je zapravo starija od pismenosti. Pećinski crteži koje su ostavili naši preci iz paleolita nisu bili zamišljeni kao dekoracija za zidove. To su bile prve funkcionalne ilustracije u istoriji: slikovna uputstva za lov, mape kretanja životinja i hronike važnih događaja. Ljudi su propovedali i prenosili znanje slikom hiljadama godina pre nego što su izmislili prvo slovo.
2. Srednjovekovni „klikbejt“ na marginama dosadnih knjiga
Pre nego što je Gutenberg izmislio štampariju, knjige su se prepisivale ručno, a monasi su provodili mesece prepisujući teške verske i filozofske tekstove. Da bi te stranice učinili iole privlačnijim za čitanje, umetnici su na marginama crtali takozvane iluminacije i groteske. Ti crteži su često bili bizarni, duhoviti i potpuno van konteksta teksta: od ratobornih zečeva koji napadaju vitezove, do mačaka koje sviraju instrumente. Te rane ilustracije bile su preteča današnjih mimova (memes) – njihov jedini zadatak bio je da zabave čitaoca i zadrže mu pažnju.
3. Dizajn koji prodaje: Kako je ilustracija stvorila moderni brending
Uzmite za primer bilo koje letnje osveženje, flašu zanatskog (kraft) piva, omot čokolade ili kutiju omiljenih špageta. Zašto ste izabrali baš taj proizvod na polici pored deset drugih, sličnih? Sasvim izvesno, zbog ilustracije na etiketi. Krajem 19. veka, sa procvatom plakata i reklamnih crteža, trgovci su shvatili da ljudi ne kupuju sam proizvod, već priču i emociju koju taj proizvod nosi. Ilustracija je postala glavno oružje modernog marketinga koje nas i danas nesvesno tera da pružimo ruku ka određenom artiklu u supermarketu.
Sledeći put kada se osvrnete oko sebe, primetićete da vas svet ilustracije prati na svakom koraku. A ako želite da vidite kako izgleda kada se na jednom mestu okupe svetska imena domaćih i svetskih autora koji danas stvaraju ove vizuelne priče, predstojeći vikend u Beogradu rezervišite za Ilustrofest i pogledajte kako se danas tumači svet kroz oči vizuelnih umetnika u jedinstvenom ambijentu Kalemegdana.
