Međutim, roboti nisu radili samostalno, već su služili kao produžena ruka iskusnih hirurga koji su njima upravljali na daljinu.
Objavljeni u časopisu Nature, ovi rezultati pokazuju ogroman potencijal u združenom radu čoveka i mašine.
Glavna prednost ove tehnologije leži u pristupačnosti i praktičnosti. Za razliku od specijalizovanih hirurških sistema koji koštaju i po nekoliko miliona dolara i zauzimaju ogroman prostor u salama, prilagođeni komercijalni humanoidni roboti drastično su jeftiniji, lakši i fleksibilniji.
Zbog toga bi u budućnosti mogli da omoguće izvođenje složenih zahvata na daljinu u manjim i ruralnim bolnicama, terenskim uslovima ili čak u svemiru.
Ipak, put do primene na ljudima nosi brojne izazove. Tokom eksperimenta uočena su značajna ograničenja poput kraćeg dometa robotskih ruku, potrebe za čestim pauzama radi rekalibracije i kašnjenja signala pri prenosu pokreta.
Zbog svega toga operacije traju primetno duže nego na standardnoj opremi. Dok su potpuno autonomni roboti-hirurzi i dalje daleka budućnost, naučnici veruju da će daljinski upravljani modeli ubrzo postati dragoceni asistenti i proširiti dostupnost vrhunske zdravstvene nege širom sveta.
