Maršavelski je u pismu objavljenom 31. oktobra u beogradskom listu „Danas“ naveo da je autor tekstova potpisivanih pseudonimom „Prijatelj studenata“ i objasnio da je identitet skrivao kako njegovo hrvatsko poreklo ne bi bilo povod za optužbe o stranom mešanju u političke prilike u Srbiji.
Kako je naveo, studentima je predlagao formiranje ekspertske vlade, traženje podrške Evropske unije i izgradnju političke platforme koja bi mogla da pobedi Srpsku naprednu stranku.
Posebno se bavio sastavom Studentske liste, nastojeći da utiče na izbor kandidata. Protivio se učešću profesora Mila Lompara, procenjujući da bi njegovo prisustvo na listi moglo da odnese najmanje 200.000 glasova, a kritikovao je i Nemanju Karovića i Nemanju Šarovića zbog njihovih ranijih nacionalističkih stavova.
Maršavelski je 15. jula 2026. imenovan za člana Veća za građanski nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija Hrvatske, tela koje nadzire zakonitost rada hrvatskih obaveštajnih službi i pod zakonom propisanim uslovima ima pristup njihovoj dokumentaciji.
Hrvatski mediji zbog toga otvaraju pitanje da li je Hrvatski sabor prilikom njegovog imenovanja bio upoznat sa njegovim anonimnim političkim angažmanom u Srbiji i da li su takve aktivnosti spojive sa dužnošću koju obavlja.
U pismu je Maršavelski naveo da je tokom studentskih protesta više puta boravio u Beogradu, držao predavanja na Pravnom fakultetu i Fakultetu političkih nauka i posećivao fakultete u blokadi. Pomenuo je i profesorku Pravnog fakulteta u Beogradu Vanju Bajović među osobama koje je predstavio kao domaćine tokom svojih poseta.
Bajovićeva je, međutim, 3. novembra u „Danasu“ objavila demanti, navodeći da nikada nije organizovala njegova predavanja, prisustvovala im niti bila domaćin njegovih poseta. Precizirala je da su se sreli samo jednom, u decembru 2025. godine, zbog zajedničkog naučnog interesovanja za krivično pravo, kao i da njihova kasnija komunikacija nije imala veze sa političkim prilikama u Srbiji.
Prema pravilima rada Veća za građanski nadzor bezbednosno-obaveštajnih agencija, njegovi članovi ne smeju da učestvuju u stranačkim aktivnostima niti da politički deluju unutar tog tela. Ipak, samo javno iznošenje političkih stavova ili savetovanje političkih aktera u drugoj državi ne predstavlja automatski kršenje tih odredaba.
Odgovor na pitanje da li je Maršavelski svojim angažmanom prekršio pravila ili narušio obaveze koje proizlaze iz članstva u Veću mogao bi da pruži saborski Odbor za unutrašnju politiku i nacionalnu bezbednost, koji nadzire zakonitost rada tog tela.
