Ikona Bogorodice Kurskaja, poznata i kao Tumanska čudotvorna ikona, u manastiru Tumane nalazi se više od 90 godina. Njena istorija, prema predanju koje se prenosi kroz generacije, prati put dug skoro četiri veka, od Rusije, preko velikih istorijskih previranja, do Srbije.
Iguman manastira Tumane Dimitrije Plećević govorio je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 o istoriji ove svetinje, predanjima koja je prate i značaju koji ona ima za vernike.
„Ta ikona je slika svakoga od nas. Ona u stvari pokazuje da svi mi nosimo stradanje, bol i brige, ali da je Bog taj koji nam šalje utehu i koji nas krepi na tom životnom putu“, rekao je iguman.
Prema njegovim rečima, posebnost ikone nije samo u njenoj starosti i istoriji, već i u poruci koju ljudi prepoznaju kada stanu pred nju.
„Kada čovek stane ispred nje, vidi oštećenja, rane, udarce i trošnost vremena i materijala, ali u očima Majke Božije vidi se bezgranična ljubav za svakoga čoveka.“
Od požara i stradanja do predanja koje traje
Kurskaja ikonu kroz vekove prate brojna predanja o njenom očuvanju u teškim vremenima. Deo tih priča vezuje se i za period kada je stigla u manastir Tumane.
Iguman je istakao da se priče o njenom spasavanju iz požara, povratku nakon krađe i drugim događajima danas smatraju delom savremene istorije manastira.
„Spasavanje iz požara, čudesna znamenja koja su se sa njom događala, krađa, povratak, isceljenja, to se sve događalo za ovih 90 godina u manastiru Tumanu i deo je savremene istorije.“
Upravo zbog takvih priča, ali i zbog lične vere, ljudi svakodnevno dolaze pred ovu svetinju.
„Dolaze bolesni, dolaze očajni, dolaze ljudi koji su izgubili nadu. Posebno dolaze parovi koji su pokušavali godinama da se ostvare kao roditelji, a to im nije uspelo.“
Vera, molitva i granica između vere i sujeverja
Govoreći o ljudima koji dolaze sa velikim životnim iskušenjima, iguman je naglasio da vera ne znači obećanje čuda, već odnos čoveka prema molitvi i nadi.
„Čudo niko ne može da obeća. Niti možemo da ga uslovimo, niti možemo na bilo koji način da ga zadobijemo, osim ljubavlju i milošću Božijom.“
On je dodao da ljudima koji dolaze u manastir savetuje da se iskreno obrate Majci Božijoj.
„Recite joj sve, razgovarajte sa njom živo, obratite joj se, zamolite za pomoć, ali neka to bude iz dubine vaše duše, iskreno, od srca.“
Iguman je govorio i o razlikovanju vere i sujeverja, naglašavajući da simbolični darovi povezani sa ikonom nisu amajlije, već podsetnik na duhovnu poruku.
„Ne može vera i sujeverje. To je jasno različito.“
Nova crkva posvećena Kurskoj Bogorodici
Zbog velikog broja ljudi koji dolaze u manastir Tumane, ali i potrebe da ikona dobije prostor koji joj pripada, u planu je izgradnja posebne crkve posvećene ovoj svetinji.
Iguman je objasnio da postojeći prostor manastirske crkve nije dovoljan da ikona bude izložena na mestu koje joj dolikuje.
„Manastirska crkva u Tumanu je relativno malih dimenzija i nema adekvatnih fizičkih uslova da čudotvorna ikona Bogorodice bude izložena na mestu koje joj dolikuje.“
U novom hramu, kako je rekao, ikona će imati centralno mesto.
Svetinja koja okuplja ljude
Za mnoge vernike, odlazak u Tumane nije samo poseta manastiru, već potraga za mirom, utehom i osećajem zajedništva.
Govoreći o ljudima koji dolaze pred Kursku Bogorodicu, iguman je rekao:
„Najvažnije je da čovek oseti da niko nije sam, da je Majka Božija sa nama u ime Gospodnje, ali da smo i mi jedni sa drugima.“
Kako je dodao, trenutak kada ikona prolazi kroz narod predstavlja iskustvo koje je teško opisati rečima.
„Svi postanu jedno u Gospodu i taj usklik blagodarenja Bogu, ta lepota kada Majka Božija prođe kroz narod, to treba doživeti.“
