Pre oko 13,8 milijardi godina, univerzum je započeo svoje širenje u događaju poznatom kao Veliki prasak. Za razliku od uobičajenog shvatanja, ovaj „prasak“ nije bio eksplozija u jednoj tački, već se desio istovremeno svuda u prostoru, što znači da univerzum nema centralnu tačku niti središte iz kojeg bi sve poticalo.
Ključni dokaz za to je Hablova zakonitost: što je galaksija dalje od nas, to se brže udaljava. Posmatrano sa bilo koje tačke u univerzumu, sve galaksije deluju kao da se udaljavaju — što ne bi bilo moguće da postoji jedan jedini „centar“ ekspanzije.
Prostor se širi sam po sebi, a ne zbog kretanja materije kroz njega. Da bi se ovo lakše zamislilo, naučnici često koriste analogiju sa suvim grožđem u testu: kako testo narasta u rerni, grožđe se udaljava jedno od drugog, ali nijedno grožđe nije u „centru“ širenja. Slično tome, galaksije se udaljavaju jedna od druge dok univerzum raste, ali nijedna tačka nije središte.
Tako, bez obzira gde se nalazite u kosmosu, iz svake tačke univerzuma izgleda kao da ste u centru, i upravo zato je naš univerzum istovremeno svuda i uvek u ekspanziji.
