Predator nazvan Invictibellatrix amberina živeo je pre oko 120 miliona godina na području današnje Velike Britanije, a istraživači ga predstavljaju kao prvi potvrđeni nalaz megaraptora u Evropi.
Za prepoznavanje nove vrste bio je dovoljan sačuvani zadnji deo lobanje. Fosil je pronađen na ostrvu Vajt, ali njegov značaj dugo nije bio detaljno istražen.
Analiza tima predvođenog istraživačima Univerzitetskog koledža u Londonu pokazala je da ostatak pripada malom, ranom predstavniku megaraptora, grupe dvonožnih mesoždera poznatih po snažnim prednjim udovima i velikim kandžama.
Rezultati su objavljeni u časopisu Royal Society Open Science.
Kako je izgledao Invictibellatrix amberina?
Prema procenama zasnovanim na njegovim najbližim srodnicima, ovaj dinosaurus bio je dug između tri i četiri metra i visok nešto više od metar i po.
Njegov izgled zato nije rekonstruisan na osnovu kompletnog skeleta. Istraživači pretpostavljaju da je imao perje, dok su kandže mogle da budu duge između deset i dvadeset centimetara.
Glavni autor rada, doktor Kasijus Morison, procenjuje da se hranio manjim dinosaurusima, gušterima i sisarima. U svom okruženju nije bio najveći predator.
Šta je na lobanji ukazalo na novu vrstu?
Istraživači su prepoznali posebnu kombinaciju anatomskih karakteristika, među kojima su ovalni otvor kroz koji je prolazila kičmena moždina i koštani greben nalik peščanom satu.
Poređenjem tih osobina sa drugim vrstama zaključili su da fosil pripada megaraptorima, ali da se dovoljno razlikuje da dobije zaseban naziv.
Primerak je pronašao amaterski paleontolog Redžinald Volter Tuli, u podnožju litice na jugozapadnoj obali ostrva Vajt. Bio je deo zbirke sa više od hiljadu njegovih nalaza koje je muzej preuzeo posle njegove smrti.
Prvi potvrđeni megaraptor iz Evrope
Evropski nalaz važan je za istraživanje rasprostranjenosti ove grupe dinosaurusa. Njihovi fosili su retki, pa svaki novi primerak može da dopuni sliku o tome gde su živeli i kako su se širili.
Prema rekonstrukciji istraživačkog tima, megaraptori su tokom rane krede bili široko rasprostranjeni. Kasnije su verovatno nestali sa severnog kopna Laurazije, kojem je pripadala i današnja Evropa.
Na južnim kontinentima nastavili su da se razvijaju. Neki kasniji predstavnici, poput vrste Maip macrothorax iz današnje Argentine, dostizali su dužinu od devet do deset metara.
Zašto su nestali sa severa još nije razjašnjeno. Promene klime, staništa i konkurencija drugih predatora ostaju moguća objašnjenja.
Novo otkriće iz stare muzejske zbirke
Muzej je fosil nabavio pre više od jednog veka. Njegovo naknadno proučavanje pokazuje koliko neistraženih podataka može ostati u već prikupljenom materijalu.
U ovom slučaju, ponovni pregled dela lobanje doneo je naziv nove vrste i prvi potvrđeni evropski nalaz čitave grupe predatora.
