Od aprila do juna EU je iz zemalja van Unije uvezla robu vrednu 701,8 milijardi evra, dok je vrednost izvoza iznosila 680 milijardi evra. Time je prekinut period u kojem je evropski trgovinski bilans bio u plusu.
U poređenju sa prvim tromesečjem ove godine, izvoz Evropske unije porastao je za 5,4 odsto, odnosno za 34,9 milijardi evra. Istovremeno je uvoz skočio čak 9,9 odsto, što predstavlja povećanje od 63,4 milijarde evra.
Najveći pritisak na trgovinski bilans došao je iz energetskog sektora. Deficit u trgovini energentima povećan je sa 71,3 milijarde evra u prvom kvartalu na čak 101,1 milijardu evra u drugom tromesečju.
Povećan je i minus u trgovini sirovinama, sa 7,9 na 9,4 milijarde evra, dok je deficit kod ostalih industrijskih proizvoda porastao sa 8,3 na 9,1 milijardu evra.
Istovremeno je smanjen suficit u kategoriji mašina i vozila – sa 24,9 na 23,2 milijarde evra, dok je višak u kategoriji ostale robe pao sa 11,6 na 9,1 milijardu evra.
Bolji rezultat zabeležen je u trgovini hemikalijama, gde je suficit povećan sa 47,1 na 54 milijarde evra. Višak u trgovini hranom i pićima takođe je porastao, sa 10,7 na 11,5 milijardi evra.
Prema podacima Evrostata, izvoz i uvoz EU bili su u padu od drugog tromesečja 2025. godine, a taj trend zaustavljen je početkom 2026. godine.
