Mirjana Nikolić: Kada se akademski „autoritet“ uruši zbog nezanja
Kada se govori o obrazovanju, stručnosti i ulozi intelektualne elite u društvu, akademska zajednica bi trebalo da zauzima posebno mesto.
Od profesora, dekana i rektora očekuje se ne samo znanje iz oblasti kojom se bave, već i odgovornost u javnom nastupu, način izražavanja koji odgovara njihovoj funkciji i sposobnost da svoje stavove brane argumentima.
Na tim vrednostima predstavnici tzv. studentske liste često grade svoj javni nastup, pozivajući se na obrazovanje, stručnost i ideju da društvo treba da vode ljudi sa znanjem i kompetencijama.
Ali kada neko nastupa sa takvih pozicija, javnost počinje da posmatra ne samo poruke koje šalje, već i način na koji ih šalje. Jer standardi koje postavljamo drugima, najpre se proveravaju na sopstvenom primeru.
„Sumljam“ – reč koja potvrdjuje onu staru “ Ko drugome jamu kopa..“
Od ljudi koji predstavljaju obrazovne ustanove, očekuje se poseban nivo javnog izražavanja. Zbog toga je slučaj Mirjane Nikolić privukao veliku pažnju.
Tokom debate sa Anom Brnabić na televiziji N1, rektorka Univerziteta umetnosti upotrebila je oblik „sumljam“ umesto pravilnog „sumnjam“.
Greška koja bi kod nekog drugog verovatno ostala samo kratkotrajni lapsus, u njenom slučaju dobila je mnogo veću pažnju zbog funkcije koju obavlja, ali i zbog šireg konteksta u kojem se dogodila.
Da nije reč o ljudima koji se često pozivaju na obrazovanje, stručnost i znanje kao svoje glavne vrednosti, ovaj trenutak bi verovatno ostao samo jedna pogrešno izgovorena reč, ovako se čini da se neka podsmevanja vraćaju kao bumerang.
Međutim, dodatne reakcije izazvalo je to što predstavnici tzv. studentske liste svoje političke protivnike, ali i deo građana koji ih podržava, često predstavljaju kao neobrazovane i nedovoljno upućene, ali da li je zaista tako?
Ipak, da ovo nije jedini “lapsus” gospođe Nikolić, govore i navodi pojedinih medija, među kojima su Blic, Alo i Informer, koji tvrde da se isti oblik mogao čuti i u ranijem javnom obraćanju tokom protesta. Zbog toga se u javnosti povela rasprava da li je reč o trenutnoj grešci, ili načinu izražavanja koji se ponavlja. Mnogi su postavili pitanje i da li je rektorka bežala sa časove maternjeg jezika u osnovnoj školi.
Zato slučaj „sumljam“ nije ostao samo pitanje pravopisa. Postao je deo rasprave o tome da li se vrednosti koje neko zastupa vide i u sopstvenom ponašanju.
„Ćaci“ i društvene mreže – za većinu ponos, za druge simbol političkih podela
Tokom studentskih blokada i protesta pojavio se izraz „ćaci“ i vremenom je prerastao u političku etiketu koja se sve češće koristila u raspravama, posebno na društvenim mrežama.
U početku je izraz „ćaci“ među učesnicima blokada i njihovim simpatizerima korišćen kao etiketa za pristalice aktuelne vlasti, uz poruke da se radi o ljudima koji ne prate društvena dešavanja, ili ne razumeju zahteve protesta. Upravo zbog toga je kod dela javnosti izazvao reakcije, jer je shvaćen kao pokušaj omalovažavanja političkih neistomišljenika.
Međutim, vremenom je izraz dobio drugačiji doživljaj. Iako je prvobitno zamišljen kao uvreda, većina onih kojima je bio namenjen, počeo je javno da ga koristi i da stoji iza tog naziva.
Nakon debate Mirjane Nikolić i Ane Brnabić, ponovo se otvorila rasprava o poreklu tog izraza. Na društvenim mrežama pojavile su se objave u kojima su pojedini korisnici tvrdili da je „sada jasno ko je napisao ćaci“, povezujući tu temu sa evidentnim gramatičkim neznanjem rektorke.
Akademska titula sa sobom ne nosi samo ugled, već i odgovornost. Od ljudi koji predstavljaju univerzitete očekuje se da svojim govorom i ponašanjem potvrde vrednosti na koje se pozivaju. Jer standardi ne mogu da važe samo za druge, oni se prvo moraju videti kod onih koji ih zastupaju.
