Još od detinjstva učimo da je septembar granica između dva perioda. Prvog septembra počinje nova školska godina – dobijamo nove sveske, raspored časova, upoznajemo nove ljude i pravimo planove. Taj obrazac ostaje zapamćen i kasnije, čak i kada više nemamo školsku klupu.
Psiholozi ovaj fenomen povezuju sa onim što se naziva efekat novog početka. Kada uočimo jasnu vremensku granicu, poput početka meseca, godine ili nove sezone, lakše posmatramo prošle neuspehe kao nešto što pripada prethodnom periodu, a budućnost kao novu priliku.
Zato nam je često lakše da kažemo: „Od septembra krećem da treniram“, „Od septembra učim“, „Od septembra menjam posao“, „Od septembra više brinem o sebi.“
Septembar donosi osećaj reda
Za razliku od opuštenog letnjeg perioda, septembar vraća rutinu. Odmor se završava, obaveze postaju predvidljivije, a svakodnevica dobija jasniju strukturu.
A upravo rutina može da nam pomogne da ostvarimo promene koje smo tokom leta odlagali.
Novi početak ipak ne mora da znači veliku životnu odluku. Nekada je dovoljno uvesti jednu novu naviku – ranije ustajanje, više kretanja, manje vremena na telefonu, čitanje nekoliko stranica knjige dnevno ili konačno završavanje nečega što dugo odlažemo.
A možda je najvažnije – dozvoliti sebi da krenemo ponovo
Septembar nas podseća da ne moramo da čekamo 1. januar da bismo nešto promenili. Svaki novi mesec, nedelja ili jutro može biti početak.
Zato možda i nije važno da li ćemo sve planove ostvariti baš od 1. septembra. Važan je osećaj da možemo da zastanemo, pogledamo gde smo bili i odlučimo gde želimo da idemo.
