Na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Sava centru, Duflo je istakla da će najveći teret globalnog zagrevanja snositi stanovnici regiona poput severne Indije, Pakistana, Bangladeša, severnog Brazila i delova Afrike, gde će ekstremne temperature postati sve učestalije i teže podnošljive.
„Toplota koja prelazi granice ljudske izdržljivosti“
Duflo je upozorila da porast temperatura dovodi do povećane smrtnosti, posebno tokom toplotnih talasa, naglašavajući da klimatske promene ne deluju linearno, već nesrazmerno.
„Kada je prosečna temperatura već visoka, dodatni porast od nekoliko stepeni može biti presudan za ljudski organizam“, navela je ona, objašnjavajući da ekstremna toplota u pojedinim regionima direktno ugrožava život.
Siromaštvo kao faktor rizika
Poseban problem, kako je istakla, jeste to što se ljudi sa nižim prihodima teže prilagođavaju klimatskim promenama. Nedostatak klima-uređaja, loše izolovane kuće i rad na otvorenom čine ih posebno ranjivim.
„Bogati imaju mogućnost da se zaštite klimatizovanim prostorima, dok siromašni često žive i rade u uslovima koji postaju opasni po život“, poručila je Duflo.
Nejednaki efekti globalnog zagrevanja
Prema njenim rečima, klimatske promene neće pogoditi sve regije jednako. Dok će neke hladnije zemlje možda doživeti smanjenje smrtnosti, globalni bilans ostaje negativan zbog velikog porasta broja žrtava u najugroženijim delovima sveta.
Ona je upozorila da bi, u zavisnosti od scenarija, klimatske promene mogle da izazovu milione dodatnih smrtnih slučajeva godišnje do kraja veka.
Nauka, politika i budućnost
Duflo je govorila i na panelu „Pravedna ekonomija: Bolji dogovor za ljude i planetu“ u okviru kongresa koji okuplja brojne svetske ekonomiste, uključujući i dobitnike Nobelove nagrade.
Ovogodišnja tema kongresa posvećena je suprotstavljenim vizijama globalnog sveta – od odnosa globalizma i nacionalizma do izazova demokratije, tehnologije i klimatskih promena.
