Nije problem u tome što koristimo tehnologiju. Problem je što smo navikli da svaki trenutak u kojem se ništa ne dešava odmah nečim popunimo. Pre pametnih telefona takvih praznih trenutaka bilo je mnogo više.
Čekali smo autobus i gledali ulicu, sedeli u čekaonici, posmatrali ljude oko sebe ili jednostavno gledali kroz prozor. Ponekad nam je bilo dosadno. I to nam je bilo sasvim normalno.
Danas je dovoljno nekoliko sekundi tišine da poželimo nešto novo. Jedan video vodi do sledećeg, pa stiže poruka, zatim još jedna objava. Kratka pauza lako se pretvori u pola sata skrolovanja.
Mozgu ponekad treba da ga ostavimo na miru
Dosada nam je u današnje vreme postala gubljenje vremena, ali to što nekoliko minuta ne gledamo u ekran, ne znači da se u našem mozgu ništa ne dešava.
U tim trenucima, umemo da se setimo nečega što smo zaboravili, smišljamo neke nove planove ili nam iznenada padne na pamet rešenje problema o kojem smo ranije dugo razmišljali.
Zato dobre ideje često dođu baš pod tušem, u šetnji ili tokom vožnje.
Sat vremena na telefonu nije uvek odmor
Istraživanja, ali i mnogi medicinski stručnjaci, često upozoravaju, da je tokom odmora najbolje odložiti ekrane, ali mnogi pravo kada žele da se odmore, uzmu prvo telefon u ruke.
Legnemo u krevet i onda obećamo sebi da ćemo samo kratko pogledati nešto na društvenim mrežama, ali to „kratko“ se pretvori u sat do dva gledanja u ekren, odnosno skrolovanje.
Fotografija, video, komentar, vest, poruka, svakih nekoliko sekundi nešto novo. Zato zabava i odmor nisu uvek ista stvar.
Nekada nam više prija deset minuta bez ičega nego sat vremena provedenih prelazeći sa jedne objave na drugu.
Bez telefona prvih nekoliko minuta može da bude čudno
Psiholozi savetuju, da probate da sednete negde bez telefona u ruci i vrlo brzo ćete primetiti koliko je navika jaka.
Možda ćete automatski posegnuti za džepom ili proveriti ekran iako ne očekujete nikakvu važnu poruku.
To ne znači da treba da ugasimo internet, obrišemo društvene mreže ili provedemo sedam dana u „digitalnom detoksu“. Dovoljno je povremeno ostaviti nekoliko minuta praznim.
Prošetati bez slušalica. Popiti kafu bez telefona na stolu. Voziti se autobusom nekoliko stanica bez skrolovanja. Ne mora svaki slobodan trenutak da ima sadržaj.
Kada utihne sve ostalo, čujemo i sebe
Postoji još jedan razlog zbog kojeg nam tišina ponekad teško pada. Kada nema telefona, muzike, razgovora, posla i drugih obaveza, ostajemo sa sopstvenim mislima.
Nekad razmišljamo o sasvim običnim stvarima – šta ćemo sutra, gde ćemo za vikend ili šta smo zaboravili da uradimo. Nekad nam na pamet padnu stvari koje smo dugo ostavljali sa strane.
Šta nam smeta, šta bismo želeli da promenimo, da li smo zadovoljni nečim što radimo.
Možda zato nije uvek dosada ono što nam je neprijatno. Ponekad nam je samo neobično što nekoliko minuta nemamo ništa što će nam odvlačiti pažnju.
Ne moramo da se odreknemo telefona
Pametni telefon danas koristimo za gotovo sve – komunikaciju, posao, informacije i zabavu. Nema potrebe da ga se odričemo, ali nije loše da s vremena na vreme napravimo kratku pauzu od ekrana.
Sledeći put kada čekate autobus, prijatelja ili porudžbinu u kafiću, pokušajte da tih nekoliko minuta ne provedete skrolujući. Možda će vam u početku biti neobično, ali upravo takve kratke pauze mogu da prijaju više nego što očekujemo.
