Na prvom sastanku razgovarano je o jasnijim nadležnostima institucija, dostupnijim uslugama i iskustvima iz prakse.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski istakla je da je važeći Zakon o socijalnoj zaštiti donet 2011. godine i da je potrebno otvoriti pitanje njegovog unapređenja kroz razgovor svih relevantnih aktera.
Kako je navela, novi propis ne treba posmatrati samo kao izmenu postojećih pravila, već kao priliku da sistem socijalne zaštite bude funkcionalniji, razumljiviji i dostupniji građanima kojima je podrška potrebna.
„Mi se na terenu suočavamo sa tim da građani nisu sigurni ko koju nadležnost obavlja, kome treba da se obrate i ko je za šta zadužen. Ne znaju koja su vrata na koja treba da zakucaju. Ovaj zakon usvajamo zbog ljudi i upravo iz tog ugla treba da sagledavamo njegove buduće odredbe“, rekla je Đurđević Stamenkovski.
Jedan od prioriteta Radne grupe biće pronalaženje načina da se pojednostavi pristup pravima i uslugama socijalne zaštite, kao i da se jasnije definišu odgovornosti institucija.
Posebna pažnja biće posvećena razvoju usluga u zajednici i prilagođavanju rešenja različitim potrebama lokalnih sredina. Kako je istaknuto, kvalitetan sistem socijalne zaštite predstavlja važnu podršku starijim građanima, porodicama, osobama sa invaliditetom i drugim grupama kojima je pomoć potrebna.
Govoreći o roditeljima negovateljima, ministarka je podsetila na značaj njihovog institucionalnog prepoznavanja, navodeći da je njihovo pitanje dugo bilo predmet inicijativa.
„Veliki je uspeh svih koji su dali doprinos da taj zakon bude usvojen, jer smo institucionalizovali i sistemski prepoznali položaj roditelja negovatelja“, rekla je ona.
Na sastanku je bilo reči i o položaju zaposlenih u sistemu socijalne zaštite. Đurđević Stamenkovski podsetila je da su zaposleni u ovoj oblasti ove godine dobili povećanje zarada od 12 odsto.
Pred članovima Radne grupe sada je proces u kojem će, kako je istaknuto, biti potrebno sagledati iskustva stručnjaka, zaposlenih u sistemu, lokalnih samouprava, ali i samih korisnika usluga kako bi buduća zakonska rešenja odgovorila na stvarne potrebe građana.
