Istraživanje Child Mind Institutea pokazalo je da je u ispitanoj grupi samo petina mladih koji su doživeli takav incident koristila alate za prijavu na platformama.
Studija, objavljena u časopisu JAACAP Open, obuhvatila je 1.009 dece i adolescenata uzrasta od devet do 15 godina, sa istorijom teškoća u mentalnom zdravlju ili neurorazvoju.
Više od četvrtine navelo je najmanje jedno negativno onlajn iskustvo tokom prethodne godine. Među njima, gotovo 69 odsto doživelo je više incidenata, dok oko 80 odsto nije podnelo prijavu platformi.
Obuhvaćena iskustva uključivala su digitalno nasilje, seksualno uznemiravanje, proganjanje, lažno predstavljanje i objavljivanje ličnih podataka bez dozvole.
Ovi rezultati odnose se na specifičnu grupu ispitanika. Neprijavljivanje platformi takođe ne znači nužno da dete nikome nije ispričalo šta se dogodilo.
Tri prepreke na putu do prijave
Istraživači su izdvojili tri grupe prepreka. Prva je praktična: deca ne znaju gde se nalazi opcija za prijavu ili kako postupak funkcioniše.
Druga je nesigurnost u vezi sa pravilima. Mladi mogu da prepoznaju da ih je neka poruka povredila, ali da ipak nisu sigurni da li je ponašanje dovoljno ozbiljno za prijavljivanje.
Treću čine emocije, stid, strah od osvete, pogoršanja situacije ili otkrivanja identiteta. Kada namera druge osobe nije jasna, odluka postaje još teža.
Poverenje počinje pre nego što nastane problem
Child Mind Institute preporučuje roditeljima da o digitalnom životu razgovaraju redovno, uključujući prijatna i neprijatna iskustva. Dete treba da oseća da razgovor o problemu neće automatski izazvati kažnjavanje, osudu ili oduzimanje uređaja.
Korisno je zajedno proći kroz primere uznemiravanja i upoznati opcije za blokiranje, prijavljivanje i zaštitu privatnosti. Takav razgovor pomaže detetu da razume kada može da potraži podršku i koje korake ima na raspolaganju.
Kako pomoći kada dete progovori
UNICEF savetuje da dete koje doživljava digitalno nasilje razgovara sa odraslom osobom kojoj veruje. To može biti roditelj, član porodice, nastavnik ili školski stručni saradnik.
Kod uznemirujućih poruka i objava može biti korisno sačuvati dokaze, poput poruka i snimaka ekrana, a zatim razmotriti blokiranje naloga i prijavu ponašanja platformi.
Ako su uključeni drugi učenici, podršku treba potražiti i u školi. U neposrednoj opasnosti potrebno je obratiti se policiji ili hitnim službama.
Istraživači ukazuju i na odgovornost platformi: postupci prijavljivanja treba da budu razumljivi mlađim korisnicima, uz jasno objašnjenje šta se događa nakon podnošenja prijave.
