Rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu u Lici, Tesla je odrastao u svešteničkoj porodici sa bogatom kućnom bibliotekom. Njegov otac Milutin, pored svešteničke službe, bavio se i publicistikom, dok je majka Georgina Đuka poticala iz ugledne svešteničke loze.
Nakon školovanja u Gospiću i Rakovcu, Tesla upisuje Politehniku u Gracu, ali usled materijalnih nedaća i očeve smrti studije ne privodi kraju. Ipak, njegova široka interesovanja i genijalnost obezbediće mu decenijama kasnije počasne doktorate na desetak prestižnih univerziteta.
Od Budimpešte do Amerike: Sukob sa Edisonom i trijumf na Nijagari
Ključnu ideju za svoj najveći pronalazak – polifaznu električnu energiju – Tesla je razvio još tokom boravka u Budimpešti. Put ga preko Pariza i Strazbura vodi u Sjedinjene Američke Države, gde stiže sa preporukama za rad u kompaniji čuvenog Tomasa Edisona.
Međutim, ubrzo dolazi do oštrog sukoba. Edison je uložio ogroman kapital u mrežu jednosmerne struje, zbog čega je Teslin napredni sistem naizmeničnih struja predstavljao direktnu pretnju za njegovu imperiju. Iz finansijskih problema Teslu spasava industrijalac Vestinghaus, čija kompanija otkupljuje njegove prve patente.
Ova saradnja dovela je do istorijskog dostignuća: izgradnje i puštanja u rad prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima 15. novembra 1896. godine, čime je započela globalna elektrifikacija. Kada se Vestinghaus kasnije našao pred bankrotom, Tesla se plemenito odrekao svojih procenata iz ugovora kako bi spasao dobrotvora, zbog čega sam nikada nije materijalno profitirao od svojih revolucionarnih izuma.
Pionir bežične tehnologije i radija
Nakon ere naizmeničnih struja, Tesla se fokusira na visoke frekvencije, rendgenske zrake i sisteme koji će omogućiti razvoj radija, radara i bežične telegrafije. Iako je dugo vođen spor oko autorstva nad radiom, Vrhovni sud SAD je posthumno priznao Teslin patent, potvrdivši da je upravo on bio istinski pionir radio-tehnike.
Tokom svog jedinog boravka u Beogradu, juna 1892. godine, Tesla je dočekan uz najviše počasti, a primio ga je i tadašnji kralj Aleksandar Obrenović.
Odlazak u samoći i večno nasleđe
Čovek koji je zadužio čovečanstvo preminuo je 7. januara 1943. godine u hotelu „Njujorker“, usamljen i siromašan. Poslednje godine života proveo je kao dosledan vegetarijanac, okružen golubovima, dok mu je jedini izvor prihoda bila penzija koju mu je dodelila tadašnja Kraljevina Jugoslavija. Ispraćen je uz zvuke Šubertove kompozicije „Ave Marija“ i pesmu „Tamo daleko“.
Nakon smrti, kompletna sačuvana zaostavština preneta je pedesetih godina u Beograd. Značaj njegovog rada zvanično je potvrđen 1956. godine kada je merna jedinica za magnetnu indukciju dobila ime „tesla“, dok je njegova lična arhiva uvrštena u Uneskov registar „Pamćenje sveta“. U znak sećanja na njegov neizbrisiv trag, dan rođenja Nikole Tesle obeležava se i kao nacionalni Dan nauke.
