Svakog 30. jula Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznatije kao Ognjena Marija. Ovaj dan vekovima zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji, a prate ga brojni običaji i verovanja koja su se prenosila s kolena na koleno.
Sveta Marina, koja je živela krajem 3. i početkom 4. veka, ostala je upamćena po snažnoj veri i stradanju koje je podnela zbog hrišćanskog opredeljenja. Prema predanju, odbila je da se odrekne svoje vere uprkos progonima, pritiscima i patnjama koje je pretrpela, nakon čega je stradala mučeničkom smrću. Zbog svoje hrabrosti, istrajnosti i odanosti veri, poštovana je kao jedna od velikih svetiteljki Pravoslavne crkve.
Praznik koji prati mnoštvo narodnih običaja
Naziv Ognjena Marija povezuje se sa vatrom, visokim letnjim temperaturama i grmljavinskim olujama koje su u ovom periodu godine česte. Zbog toga se u narodu verovalo da na ovaj praznik treba izbegavati teške fizičke poslove, naročito rad u polju, kako bi se sačuvali ljudi, usevi i domovi od požara i drugih nepogoda.
U mnogim krajevima Srbije veruje se da ne treba paliti vatru na otvorenom, raditi sa oštrim alatima niti započinjati velike poslove. Nekada su domaćinstva tog dana ostavljala njive i livade netaknute, smatrajući da će se tako zaštititi od groma, požara i prirodnih nepogoda. Pojedini običaji nalažu i da se dan provede u miru, bez svađa i napornog rada, uz molitvu i okupljanje porodice.
Narodna predanja govore da se ovaj dan povezuje sa prirodnim silama, pa se zbog toga ovaj praznik često poistovećuje sa letnjim olujama i munjama. U nekim krajevima verovalo se da na ovaj dan treba pogledati u nebo i obratiti pažnju na vremenske prilike jer one mogu nagovestiti kakva će biti godina koja dolazi. Iako Crkva ne potvrđuje narodna verovanja o sreći i nesreći, ona podseća vernike da je suština praznika u molitvenom sećanju na Svetu velikomučenicu Marinu, njenu čvrstu veru, hrabrost i istrajnost pred stradanjem.
Danas se Ognjena Marija obeležava molitvom, odlaskom u crkvu i okupljanjem porodice, dok mnogi vernici ovaj dan provode u miru i bez težih poslova, čuvajući običaje koji su opstali kroz vekove. Bez obzira na različita narodna verovanja, ovaj praznik ostaje simbol vere, istrajnosti i poštovanja tradicije.
