Iako praznik u crkvenom kalendaru nije označen crvenim slovom, u narodu se od davnina poštuje kao značajan dan, uz koji su vezani brojni običaji i verovanja.
Marija Magdalena poticala je iz Magdale, mesta na obali Galilejskog jezera. Prema jevanđeljskom predanju, Hristos ju je izbavio od sedam demona, nakon čega je postala njegova učenica i pratila ga tokom propovedanja.
Bila je među ženama koje su ostale uz Hrista i za vreme njegovog stradanja. Nakon raspeća, rano ujutru došla je do groba, gde je, prema hrišćanskom predanju, bila među prvim svedocima njegovog vaskrsenja.
Vest o tome prenela je apostolima, zbog čega je u pravoslavlju poznata kao mironosica i ravnoapostolna svetiteljka.
Zašto se povezuje sa crvenim jajetom
Prema crkvenom predanju, Marija Magdalena je posle Hristovog vaskrsenja otišla u Rim, gde je caru Tiberiju govorila o njegovom životu, stradanju i vaskrsenju.
Veruje se da mu je tom prilikom predala crveno jaje i izgovorila reči: „Hristos vaskrse“.
Ovo predanje često se dovodi u vezu sa običajem farbanja vaskršnjih jaja u crvenu boju. Crvena simbolizuje Hristovu krv, dok jaje predstavlja novi život i vaskrsenje.
Marija Magdalena je kasnije, prema predanju, otišla u Efes, gde je pomagala apostolu Jovanu Bogoslovu u propovedanju. U tom gradu završila je svoj zemaljski život.
Običaji na Blagu Mariju
U narodu se verovalo da na Blagu Mariju treba izbegavati teške fizičke poslove, a posebno radove u polju. Dan se provodio mirno, uz odmor, molitvu i okupljanje porodice.
Žene su odlazile u crkvu, palile sveće i molile se Svetoj Mariji Magdaleni za zdravlje, ljubav, porodični mir i zaštitu.
U pojedinim krajevima postojalo je verovanje da žena koja se na ovaj praznik iskreno pomoli može da zatraži ispunjenje jedne želje.
Važno je, međutim, napraviti razliku između narodnih običaja i crkvenih pravila. Zabrane rada i verovanja o ispunjenju želja deo su narodnog nasleđa, a ne obavezno pravilo pravoslavne vere.
Zašto se kaže da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije
U narodnim pričama Blaga Marija smatra se sestrom Svetog Ilije Gromovnika, čiji se praznik obeležava 2. avgusta, dva dana ranije.
Grmljavina, grad i nevreme koji bi se javili u vreme ova dva praznika nekada su se objašnjavali rečima da „brat i sestra razgovaraju“.
Za razliku od Svetog Ilije, koji je u narodnom predanju predstavljen kao strog i vatren, Blaga Marija opisivana je kao milostiva, blaga i zaštitnički nastrojena svetiteljka. Otuda potiče i naziv pod kojim je praznik poznat u narodu.
Vernici na Blagu Mariju mogu da odu na liturgiju, zapale sveću i pomole se za zdravlje, mir i dobrobit svojih najbližih.
Smisao praznika nije u strahu da će se dogoditi nešto loše ukoliko se tog dana radi. On je pre svega posvećen sećanju na vernost, hrabrost i duhovnu snagu Marije Magdalene, koja je ostala uz Hrista i u najtežim trenucima, a zatim vest o njegovom vaskrsenju prenela apostolima.
