Savremeno tržište rada prolazi kroz tektonski poremećaj koji bi mogao najteže da pogodi najmlađu generaciju radno sposobnog stanovništva. Dok su se prethodne generacije penjale tradicionalnim korporativnim stepenicama počevši od bazičnih pozicija, generacija Z se suočava sa situacijom u kojoj su najniži stepenici te strukture odjednom uklonjeni.
Automatizacija briše prve poslove
Sa masovnom integracijom veštačke inteligencije u poslovne procese, rani administrativni, analitički i tehnički zadaci, koji su tradicionalno služili kao ulazna vrata za mlade diplomce, ubrzano nestaju. Kompanije sve češće optimizuju poslovanje tako što početne poslove (entry-level pozicije) delegiraju algoritmima, čime se drastično smanjuje prostor za obuku i uvođenje juniora u posao.
Ovaj trend stvara paradoks na tržištu: od mladih se očekuje radno iskustvo koje nemaju gde da steknu, jer su pozicije namenjene učenju i sticanju praakse automatizovane.
Alarmantan porast invalidskih penzija među mladima
Paralelno sa tehnološkim pritiskom, tržište rada u Nemačkoj beleži još jedan duboko zabrinjavajući fenomen. Zabeležen je statistički značajan porast broja mladih ljudi, pripadnika generacije Z, koji postaju korisnici invalidskih penzija, najčešće usled narušenog mentalnog zdravlja, hroničnog stresa i psihološke nesposobnosti da se prilagode rigidnim i neizvesnim zahtevima modernog radnog okruženja.
Kombinacija tehnološke istisnutosti i rasta stope invaliditeta među mladima stvara rizik od formiranja nove „izgubljene generacije“ – populacije koja rizikuje da trajno ispadne iz ekonomskih tokova pre nego što izgradi stabilnu karijeru.
Dugoročne ekonomske i socijalne posledice
Ako se trenutni trendovi nastave, ekonomski sistemi zapadnih zemalja mogli bi se suočiti sa ozbiljnim strukturnim problemima. Sa jedne strane, privreda gubi bazu iz koje bi trebalo da se razvijaju budući lideri i stručnjaci, dok sa druge strane raste pritisak na socijalne fondove. Pitanje integracije generacije Z u svet rada u eri veštačke inteligencije stoga prestaje da bude samo pitanje zapošljavanja i postaje jedno od ključnih socioloških i ekonomskih pitanja naredne decenije.
