Psihološka istraživanja poslednjih decenija pokazuju da male svakodnevne dobre namere mogu imati iznenađujuće snažan uticaj na naše raspoloženje i opšte zadovoljstvo životom.
Verovatno ste i sami nekada osetili prijatan osećaj nakon što ste nekome pomogli, ustupili mesto u prevozu, saslušali prijatelja ili jednostavno uputili iskren kompliment. Taj osećaj nije slučajan. Kada činimo dobra dela, u mozgu se aktiviraju centri povezani sa nagradom i zadovoljstvom, a oslobađaju se hormoni poput dopamina i oksitocina, koji doprinose osećaju povezanosti i blagostanja.
Zanimljivo je da ljubaznost ne koristi samo onome ko je prima. Psiholozi govore o fenomenu poznatom kao stanje emocionalnog zadovoljstva koje se javlja nakon pomaganja drugima. Ljudi koji redovno čine male gestove pažnje često prijavljuju viši nivo životnog zadovoljstva, manje stresa i snažniji osećaj svrhe.
Posebno je zanimljivo što za osećaj zadovoljstva nisu potrebna velika dela. Nekada je dovoljno da zadržimo vrata nepoznatoj osobi, pošaljemo poruku podrške ili pokažemo razumevanje nekome ko prolazi kroz težak period. Takvi postupci možda traju svega nekoliko sekundi, ali mogu ostaviti dugotrajan trag i kod druge osobe i kod nas samih.
Naravno, ljubaznost ne znači da treba da zanemarimo sopstvene potrebe.
Psiholozi upozoravaju da postoji razlika između zdrave ljubaznosti i stalnog ugađanja drugima po cenu sopstvenog mira. Kada pomaganje postane obaveza, a ne slobodan izbor, ono može dovesti do iscrpljenosti i frustracije. Zato je važno pronaći ravnotežu između brige o drugima i brige o sebi.
Još jedna zanimljiva stvar jeste da se ljubaznost širi. Ljudi koji dožive neki lep gest često su skloniji da i sami učine nešto dobro za nekog drugog. Na taj način nastaje svojevrsni lanac pozitivnog ponašanja koji može uticati na celu zajednicu.
