Danas je dovoljno zavrnuti slavinu i voda je tu. Nekada se po vodu odlazilo i taj odlazak često nije bio samo svakodnevna obaveza, već važan društveni događaj.
Stare seoske česme širom Srbije nekada su bile mesta na kojima su se ljudi susretali, razgovarali, dogovarali i prenosili vesti. Oko njih se odvijao deo svakodnevnog života sela.
Česme su najčešće podizane na mestima gde je voda prirodno izbijala na površinu ili gde je bilo moguće sprovesti vodu do stanovništva. Mnoge su građene od kamena, sa jednostavnim koritom ili nekoliko otvora za vodu. Pojedine su podizali meštani, imućnije porodice ili zadužbinari, pa su na njima ostajali uklesani natpisi koji danas predstavljaju dragocen trag o vremenu u kojem su nastale.
Centralno mesto okupljanja
U vremenima kada u kućama nije bilo vodovoda, odlazak po vodu bio je deo svakodnevnog života. Žene i devojke često su sa posudama odlazile do česme, a upravo se tu odvijao i značajan deo društvenog života. Razgovaralo se o porodici, žetvi, vremenu, svadbama i svakodnevnim problemima. Vest koja bi stigla do jedne kuće brzo bi se proširila čitavim selom.
Česme su bile i mesta na kojima su se sklapala poznanstva i rađale simpatije. U tradicionalnim seoskim zajednicama mogućnosti za susret mladih ljudi bile su ograničenije nego danas, pa su zajednički poslovi i javna mesta imali mnogo veći društveni značaj. Odlazak po vodu tako je, pored praktične potrebe, mogao da bude i prilika za susret i razgovor.
Posebnu priču predstavljaju zadužbinske česme. Ljudi su ih podizali iz različitih razloga – u znak sećanja na članove porodice, kao izraz zahvalnosti ili kao dobročinstvo čitavoj zajednici. Takva česma nije služila samo jednoj kući, već svima koji bi pored nje prošli. Urezana imena, godine i kratki natpisi danas su svojevrsna svedočanstva o ljudima koji su živeli pre nas.
Neke česme bile su povezane i sa seoskim vašarima, saborima, crkvenim praznicima i drugim okupljanjima. Njihova lokacija često je bila u blizini crkve, puta, raskrsnice ili centra sela, pa su prirodno postajale tačke susreta. Putnik je tu mogao da se osveži, napoji konja i sazna najnovije vesti iz kraja.
