Beograd će posle 65 godina ponovo biti mesto susreta predstavnika zemalja koje povezuje nasleđe Pokreta nesvrstanih.
Komemorativni sastanak na visokom nivou biće održan 31. avgusta i 1. septembra, a u Srbiju bi trebalo da stignu predstavnici država koje su činile istorijsko jezgro prve konferencije, kao i predstavnici aktuelne Trojke Pokreta – Azerbejdžana, Ugande i Uzbekistana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je najavio da su za skup potvrđena četiri predsednika, tri premijera i veći broj ministara. Govoreći o gostima, pomenuo je i mogućnost dolaska predsednika Indonezije Prabova Subjanta.
Beograd je bio domaćin prve konferencije 1961. godine
Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja počela je u Beogradu 1. septembra 1961. godine.
Na skupu su učestvovali predstavnici 25 država, kao i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Tokom šest dana razgovaralo se o međunarodnim odnosima u vreme kada je svet bio duboko podeljen između zapadnog i istočnog bloka.
Pokret je nastao kao pokušaj velikog broja država, pre svega zemalja koje su tada prolazile kroz proces dekolonizacije, da ne budu primorane da se svrstaju uz jedan od dva velika vojno-politička bloka.
Među principima koji su ga povezivali bili su miroljubiva koegzistencija, poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, ravnopravnost i saradnja.
Srbija danas ima status posmatrača
Nakon raspada SFRJ, članstvo Savezne Republike Jugoslavije u Pokretu bilo je suspendovano 1992. godine, dok je 2001. prihvaćen zahtev za status posmatrača. Srbija taj status ima i danas.
Pokret danas okuplja veliki broj država, uglavnom iz Afrike, Azije i Latinske Amerike, a njegova aktivnost usmerena je na multilateralnu saradnju i zastupanje interesa zemalja u razvoju, posebno u okviru Ujedinjenih nacija.
Ovogodišnji sastanak u Beogradu, prema najavi Vlade Srbije, trebalo bi da bude prilika da se učesnici podsete na značaj konferencije iz 1961. godine, ali i da razgovaraju o ulozi principa nesvrstanosti u današnjim međunarodnim okolnostima.
Od prošle godine, 1. septembar se u Srbiji obeležava i kao Dan nesvrstanih, upravo u znak sećanja na početak prve Beogradske konferencije.
