Sadnja, kopanje, orezivanje, zalivanje i nošenje zemlje predstavljaju oblik umerene fizičke aktivnosti koja pokreće telo i može doprineti zdravlju srca. Istovremeno, boravak u prirodi pruža brojne senzorne podsticaje, od mirisa biljaka i dodira zemlje do zvuka ptica, što može pomoći organizmu da se opusti i smanji nivo stresa.
Posebno je zanimljivo to što koristi ne moraju zahtevati težak fizički rad. Čak i jednostavne aktivnosti poput sađenja semenki, presađivanja cveća ili zalivanja mogu biti korisne za mozak i raspoloženje. Istraživanja sprovedena među starijim osobama povezuju češće bavljenje baštovanstvom sa manjim rizikom od kognitivnog pada i demencije, dok je hortikulturna terapija u pojedinim istraživanjima bila povezana sa smanjenjem simptoma depresije. Briga o biljci takođe pruža osećaj svrhe i zadovoljstva – od trenutka kada nikne prvi list do cvetanja ili berbe plodova.
Baštovanstvo može pozitivno uticati i na svakodnevne navike. Ljudi koji uzgajaju sopstveno voće, povrće i začinsko bilje često imaju više prilika da ih uključe u ishranu, dok vreme provedeno napolju može doprineti boljem raspoloženju i kvalitetnijem snu. Postoje i istraživanja koja proučavaju ulogu mikroorganizama iz zemljišta u regulisanju imunog sistema i upalnih procesa, ali naučnici naglašavaju da su ti nalazi još uvek preliminarni i da nije moguće tvrditi da običan kontakt sa zemljom direktno povećava serotonin ili sprečava bolesti.
Najzanimljivije pitanje jeste da li baštovanstvo zaista može biti povezano sa dužim životom. Jedna američka studija iz 2024. godine, koja je obuhvatila više od 13.000 odraslih osoba, pronašla je povezanost između baštovanstva na otvorenom i manjeg rizika od smrtnosti, dok je istraživanje iz 2026. godine učestalo bavljenje baštovanstvom povezalo sa oko 22 odsto manjim rizikom od smrtnog ishoda i dužim telomerama, strukturama koje štite krajeve hromozoma i menjaju se sa starenjem.
