Bagrina je vekovima prisutna na ovim prostorima, ali njena proizvodnja nikada nije bila masovna. Ova sorta zahteva mnogo sunca, odgovarajuće zemljište i povoljne klimatske uslove, a pritom ne daje redovan prinos. Upravo zbog toga njeno gajenje ostalo je vezano za područje Negotinske Krajine, gde pronalazi idealne uslove za razvoj.
Kada rodi, bagrina pruža izuzetna vina prepoznatljivog karaktera. Odlikuju ih svežina, izražene cvetne arome i elegancija koja ostavlja snažan utisak već pri prvom gutljaju. Stručnjaci za vinogradarstvo decenijama su ukazivali na njen veliki potencijal, smatrajući je jednom od najvrednijih domaćih belih sorti za proizvodnju vrhunskih vina.
Zanimljivo je da ime sorte ne potiče od bagrema, kako se često pretpostavlja, već od stare reči „bagren“, koja označava bakarnocrvenu nijansu. Takvu boju imaju bobice ovog grožđa, iako se od njih proizvode bela vina.
Sudbina bagrine dugo je bila neizvesna. Tokom godina broj zasada značajno se smanjivao, pa je sorta bila na ivici nestanka. Zahvaljujući posvećenosti pojedinih vinara i vinskih entuzijasta, koji su sačuvali stare čokote i podigli nove zasade, bagrina je uspela da preživi i ponovo pronađe svoje mesto na vinskoj sceni Srbije.
Danas se ova jedinstvena sorta gaji na malim površinama, a vina od bagrine proizvode se u ograničenim količinama. Upravo ta ekskluzivnost, zajedno sa autentičnim karakterom i bogatom istorijom, čini bagrinu jednim od najzanimljivijih dragulja srpskog vinarstva i važnim delom vinskog nasleđa Srbije.
