Postoje i one druge, mnogo zabavnije podele. Po njima, kod bake se prvo peru ruke, pa se seda za sto. Kod babe se sa vrata proverava samo jedno – „jesi li gladan“.
Baka pita šta želiš za ručak. Baba je ručak već napravila, a usput i nešto „za kasnije“, pa još pokušava da ti spakuje pola frižidera kada kreneš kući.
Naravno, stvarni život nije baš tako uredno podeljen. Ima baka koje mese najbolje uštipke u selu i baba koje žive na petom spratu usred grada. Ali upravo su takve slike učinile da ove dve reči kod mnogih ljudi ne zvuče sasvim isto.
Kod jedne važe pravila, kod druge nekako nestanu
Roditelji mogu da zabrane slatkiše pre ručka, ali kada unuče stigne kod babe ili bake, pravila iz kuće često više ne važe.
„Nemoj da kažeš mami“ verovatno je jedna od rečenica koju su generacije dece čule uz još jedan kolač, palačinku ili novčanicu gurnutu u džep pred polazak kući.
Kod njih smo često mogli ono što kod kuće nije prolazilo. Da ostanemo malo duže budni, pojedemo još jedno parče, preskočimo nešto što nam se ne radi ili dobijemo zaštitu kada roditelji otkriju da smo nešto zabrljali. Upravo te sitnice se pamte čitavog života.
Mirisi koje pamtimo godinama
Kada ljudi pričaju o babama i bakama, vrlo brzo se dođe do hrane. Neko pamti šerpu supe na šporetu, neko pitu koja se pravila bez ikakvog recepta, neko džem, vanilice, krofne ili uštipke.
Čak i kada godinama kasnije probamo isto jelo, često kažemo da „nije kao njeno“. Nije stvar samo u receptu.
Uz taj ukus obično ide cela slika – kuhinja, sto, stari tanjiri, zvuk televizora iz druge sobe, dvorište ili balkon i pitanje koje dolazi čim završimo poslednji zalogaj:
„Hoćeš još malo?“
Odgovor pritom nije naročito važan.
Baka, baba, nana… svaka porodica ima svoj rečnik
U nekim porodicama obe su bake. U drugim je jedna baba, druga baka. Negde se kaže nana, negde nena, a ponegde postoje sasvim porodični nadimci koje razume samo nekoliko ljudi.
Zato pitanje „da li su baba i baka isto“ zapravo nema naročito komplikovan odgovor.
Jesu, kada govorimo o tome ko su nam.
Ali kada govorimo o uspomenama, tu stvari postaju mnogo ličnije.
Za nekoga reč „baba“ odmah znači selo, leto i dvorište. Drugome „baka“ znači nedeljni ručak u stanu, stare fotografije i bombone koje su se uvek nalazile u istoj fioci.
Nije toliko važno da li smo je zvali baba, baka, nana ili nekim porodičnim nadimkom. Važno je šta nam ta reč danas vrati pred oči.
A jedna stvar se, izgleda, nikad ne menja – koliko god godina da imamo, kod babe i bake smo i dalje oni koji „ništa nisu jeli“.
