Toplotni talas zahvatio je Austriju i ostavlja sve vidljivije posledice na prirodu. Vodostaji pojedinih reka opadaju, zemljište je isušeno, a nedostatak padavina pogađa poljoprivredne površine, šume i gradske zelene zone.
Prema prognozama austrijskih meteorologa, temperature će u mnogim delovima zemlje danima prelaziti 35 stepeni.
Na istoku Austrije početkom sledeće sedmice moguće su vrednosti od 39, pa čak i 40 stepeni. Značajnije popuštanje vrućine trenutno se očekuje tek tokom drugog avgustovskog vikenda.
Više od 270 šumskih požara od početka godine
Posebnu zabrinutost izaziva rastuća opasnost od šumskih požara. Prema aktuelnim mapama austrijskog Ministarstva za poljoprivredu i šumarstvo, zaštitu klime i životne sredine, regione i vodoprivredu, najugroženija su područja istočne Donje Austrije, delovi Koruške i suve doline unutar Tirolskih Alpa.
Povećan rizik beleži se i u pojedinim delovima južne Štajerske i Burgenlanda. Proleće 2026. godine bilo je najsušnije u istoriji meteoroloških merenja u Austriji, dok je samo tokom jula registrovano oko 70 šumskih požara.
Od početka godine zabeleženo je više od 270 požara, koji su zahvatili oko 230 hektara šume.
Austrijski ministar Norbert Totschnig upozorio je da je više od osam od deset požara izazvano ljudskim ponašanjem i da su mnogi od njih mogli biti sprečeni.
„Najbolja zaštita od šumskih požara počinje odgovornim ponašanjem i poštovanjem prirode“, poručio je Totschnig, prenosi Heute.
Zabranjeni vatra, roštilji i pušenje u šumi
Zbog visokog rizika, u brojnim austrijskim okruzima na snazi su posebne uredbe o zaštiti od požara. One zabranjuju paljenje vatre, korišćenje roštilja i plinskih kuvala, pušenje, kao i rukovanje pirotehnikom u šumi i njenoj neposrednoj blizini.
Za kršenje propisa moguće su novčane kazne do 7.270 evra, a u pojedinim slučajevima i kazna zatvora do četiri nedelje. Građanima se savetuje da dim ili vatru odmah prijave vatrogasnoj službi na broj 122.
Nekoliko većih požara koji su tokom prethodnih nedelja izbili u Tirolu, Štajerskoj i drugim delovima zemlje stavljeno je pod kontrolu ili ugašeno. Ipak, zbog suvog rastinja, visokih temperatura i slabih padavina, mogućnost izbijanja novih požara ostaje velika.
Suše se i zelene površine u Beču
Posledice dugotrajne vrućine vidljive su i u gradovima. Dok se centralne bečke zelene površine redovno navodnjavaju, brojne livade na periferiji grada već su izgubile prepoznatljivu zelenu boju.
Isušene travnate površine primećene su i pored Alte Donau, gde su pojedini delovi gotovo potpuno suvi. Takvo rastinje može lako da se zapali, zbog čega stručnjaci upozoravaju da je potreban dodatni oprez i u gradskim zonama.
Kiša bi donela kratkotrajno osveženje stanovništvu, ali je još važnija za poljoprivredno zemljište, šume i obnavljanje zaliha podzemnih voda.
Koliko vode dnevno troše domaćinstva u Austriji?
Sa rastom temperature povećava se i potrošnja vode. Prosečna dnevna potrošnja u austrijskim domaćinstvima iznosi oko 130 litara po osobi.
Najviše vode koristi se za:
- ispiranje toaleta – 25 odsto
- tuširanje i kupanje – 22 odsto
- slavine u kupatilu i kuhinji – 27 odsto
- pranje odeće – 10 odsto
- pranje posuđa – 2 odsto
- zalivanje, bazene i druge potrebe na otvorenom – 14 odsto
Kada se posmatra ukupna potrošnja vode u Austriji, na industriju i privredu otpada oko 70 odsto, na domaćinstva 24 odsto, poljoprivredu četiri odsto, a na druge usluge, uključujući veštačko osnežavanje i navodnjavanje golf terena, oko dva odsto.
Da li Austriji preti nestašica pijaće vode?
Austrijsko Ministarstvo ističe da je snabdevanje pijaćom vodom u zemlji dobro organizovano i da trenutno nema razloga za strah od opšte nestašice.
Oko 92 odsto stanovništva snabdeva se preko javnih vodovodnih sistema, a pijaća voda u Austriji dolazi iz podzemnih izvora i izvorišta. Ipak, tokom dugih perioda bez kiše mogući su kratkotrajni problemi u manjim sredinama.
Do poteškoća može doći kada oslabi dotok vode iz izvora ili kada potrošnja naglo poraste zbog zalivanja bašti, punjenja bazena i drugih aktivnosti na otvorenom. U takvim situacijama opštine mogu privremeno da ograniče određene načine korišćenja vode.
Četiri nivoa reagovanja u slučaju nestašice
Austrija ima Plan bezbednosti pijaće vode koji predviđa četiri scenarija za postupanje u slučaju ozbiljnije nestašice:
Pažnja– potrebe stanovništva i dalje mogu da se zadovolje, ali se građanima upućuje apel da štede vodu.
Predalarm – redovno snabdevanje više nije dovoljno, ali se potrebne količine mogu obezbediti iz rezervnih izvora.
Alarm – osnovne potrebe stanovništva mogu da se zadovolje samo hitnim snabdevanjem, uz dodatna ograničenja potrošnje.
Kriza -problem zahvata područja u više saveznih pokrajina, a koordinaciju snabdevanja preuzima savezni nivo.
Nadležni naglašavaju da se o eventualnim ograničenjima odlučuje lokalno, u zavisnosti od količine raspoložive vode, stanja izvorišta i kapaciteta vodovodne mreže.
Građanima se preporučuje da tokom toplotnog talasa izbegavaju nepotrebno zalivanje u najtoplijem delu dana, da ne ostavljaju vodu da teče bez potrebe i da prate obaveštenja svoje opštine ili lokalnog snabdevača.
