Afrička kuga svinja (AKS) ponovo je u fokusu javnosti nakon pojave novih žarišta bolesti i pojačanih mera koje sprovode veterinarske službe. Iako ovaj virus nije opasan za ljude, jedna je od najtežih zaraznih bolesti koja pogađa domaće i divlje svinje, a posledice mogu biti razorne za stočarstvo i proizvodnju svinjskog mesa.
Zbog brzog širenja bolesti, nadležne institucije uvode zone zaštite, pojačane kontrole transporta životinja i stroge mere biosigurnosti kako bi sprečile pojavu novih slučajeva. Kada se na jednom gazdinstvu potvrdi prisustvo virusa, propisi nalažu uklanjanje svih svinja iz zaraženog zapata kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.
Šta je afrička kuga svinja?
Afrička kuga svinja je virusna bolest koja pogađa isključivo domaće i divlje svinje. Karakteriše je visoka smrtnost, a u pojedinim slučajevima ugine gotovo celo zaraženo stado. Za razliku od brojnih drugih zaraznih bolesti životinja, virus se ne prenosi na ljude, pa nema rizika po zdravlje građana.
Međutim, ono što ovu bolest čini posebno opasnom jeste činjenica da za nju ne postoji efikasan lek, a jedini način borbe protiv širenja virusa jeste rano otkrivanje i primena strogih veterinarskih mera.
Kako se virus prenosi?
Virus afričke kuge svinja izuzetno je otporan i lako se širi. Prenosi se direktnim kontaktom između zaraženih i zdravih svinja, ali i preko krvi, izlučevina, kontaminirane opreme, vozila, obuće i odeće ljudi koji dolaze u kontakt sa životinjama.
Dodatni problem predstavlja činjenica da virus može dugo opstati u mesu i proizvodima od svinjskog mesa, pa se bolest može preneti i unošenjem zaraženih prehrambenih proizvoda ili nepravilnim odlaganjem ostataka hrane.
Zašto su letnji meseci posebno rizični?
Stručnjaci upozoravaju da se tokom leta povećava rizik od širenja afričke kuge svinja zbog intenzivnijeg transporta životinja, većeg broja vašara i stočnih pijaca, ali i češćeg boravka ljudi u prirodi. U tom periodu divlje svinje prelaze veće udaljenosti u potrazi za hranom i vodom, čime raste mogućnost kontakta sa domaćim životinjama.
Zbog toga se uzgajivačima preporučuje da dodatno pojačaju mere biosigurnosti, ograniče ulazak neovlašćenih osoba na gazdinstva i redovno dezinfikuju opremu i vozila.
Koji su simptomi bolesti?
Kod zaraženih svinja najčešće se javljaju visoka temperatura, gubitak apetita, malaksalost, otežano disanje, promene boje kože i iznenadna uginuća. Bolest se razvija brzo, pa farmeri neretko prvo primete uginuće životinja, bez prethodno izraženih simptoma.
Svaku sumnju na bolest potrebno je odmah prijaviti veterinarskoj službi, jer je brzo reagovanje ključno za sprečavanje širenja virusa.
