Hajlandska goveda potiču iz planinskih predela i sa ostrva zapadne Škotske. U takvim uslovima važna je sposobnost podnošenja vetra, kiše i niskih temperatura. Njihova najupadljivija osobina, duga, gusta dlaka, upravo tome služi.
Dva sloja dlake imaju različit zadatak
Spoljašnji sloj čini duga, grublja dlaka koja pomaže da kiša i sneg ne dopru lako do kože. Ispod nje nalazi se mekša, gusta poddlaka koja zadržava toplotu.
Zahvaljujući tom spoju, hajlandska goveda dobro podnose hladne i vlažne uslove. Ono što na fotografiji deluje kao neobična frizura deo je prirodne zaštite čitavog tela.
Dlaka se menja sa godišnjim dobima. Tokom toplijih meseci odbacuju deo zimskog pokrivača, pa nisu podjednako čupava tokom cele godine.
Riđa je najpoznatija, ali nije jedina boja
Uz pomen hajlandske krave najčešće zamišljamo riđu životinju sa dugim šiškama. Ipak, ova rasa može da bude i crna, bela, žuta, sivkastosmeđa ili tigrasta.
Škotsko udruženje odgajivača navodi crnu kao izvornu boju rase. Prepoznatljiv izgled zato više određuju građa, rogovi i dlaka nego samo njena nijansa.
Rasa sa dugom istorijom uzgoja
Prva matična knjiga hajlandskih goveda objavljena je u Škotskoj 1885. godine. Organizovan uzgoj omogućio je da se osobine rase beleže i prenose kroz generacije.
Iako danas često privlače pažnju fotografijama čupave teladi, reč je o rasi domaćih goveda koja se tradicionalno uzgaja za meso. Njihov izgled samo je jedan deo priče o životinjama razvijanim za zahtevne uslove držanja.
Od koristi i za održavanje staništa
Hajlandska goveda koriste se i u pojedinim programima očuvanja prirode, gde ispašom pomažu u održavanju vegetacije. Njihova uloga tada prevazilazi uobičajeno stočarstvo: deo su upravljanja otvorenim staništima.
Duge šiške prve privuku pogled, ali dvostruka dlaka i izdržljivost objašnjavaju mnogo više o ovoj škotskoj rasi.
