Dogovor za kafu lako odložimo, poruku pročitamo u prolazu, a prijateljima obećamo da ćemo se videti kada obaveze malo popuste. Ipak, druženje zaslužuje mesto u rasporedu, a ne samo vreme koje eventualno preostane.
Profesorka psihologije Roksan Pričard sa Univerziteta Sent Tomas predstavila je za The Conversation rezultate istraživanja koje je obuhvatilo 79.246 studenata iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.
Analiziran je 51 aspekt njihovog života, uključujući finansijski stres, probleme sa spavanjem, odnose i provođenje slobodnog vremena.
Šta se izdvojilo među rezultatima?
Druženje sa drugim ljudima bilo je najsnažnije povezano sa dobrobiti studenata među razmatranim faktorima. Oni koji su više vremena provodili sa prijateljima, učestvovali u studentskim organizacijama i posećivali kulturne događaje uglavnom su prijavljivali bolju dobrobit.
Istraživači nisu posmatrali samo odsustvo psihičkih tegoba. Zanimali su ih i podržavajući odnosi, hobiji, osećaj smisla i svrhe.
Važno je kakve odnose gradimo
Broj kontakata nije jedino merilo kvalitetnog društvenog života. Značaj imaju i poverenje, podrška i osećaj da smo nekome važni.
Sistematski pregled 38 istraživanja, objavljen 2023. godine u časopisu Frontiers in Psychology, takođe je pronašao povezanost prijateljstva i dobrobiti odraslih.
Među važnim osobinama odnosa izdvojeni su kvalitet prijateljstva, druženje i trud uložen u njegovo održavanje. Autori su ukazali i na ograničenja dostupnih istraživanja.
Šta ovi nalazi ne znače?
Povezanost druženja i dobrobiti ne dokazuje da će češći izlasci sami po sebi rešiti psihičke teškoće. Moguće je i da ljudi koji se bolje osećaju lakše održavaju kontakte.
Pričard naglašava da podrška mladima zahteva više od poruke da ostave telefon i izađu među ljude. Potrebni su pristupačni prostori za susrete, prilike za povezivanje i stručna pomoć onima kojima je potrebna.
Susret ne mora da bude veliki događaj
Za početak možete predložiti kratku šetnju, zajednički ručak ili kafu bez posebnog povoda. Umesto neodređenog „moramo da se vidimo“, pokušajte sa konkretnim terminom.
Druženje može biti deo aktivnosti koju već volite, sporta, kursa, čitalačke grupe ili volontiranja. Cilj nije popuniti svaki slobodan sat, već ostaviti prostor za odnose u kojima se osećate prihvaćeno.
