Ne odlaze u toplije krajeve, niti se zavlače duboko pod zemlju. Zimu provode na mestima pored kojih svakodnevno prolazimo, često i ne sluteći da se tu nalazi njihov mali zaklon.
Gomila suvog lišća u uglu dvorišta, prostor ispod šupe ili nekoliko naslaganih cepanica mogu da izgledaju kao običan nered koji bi trebalo skloniti pre zime. Za ježa, međutim, upravo takvo mesto može da bude najvažnije sklonište u narednih nekoliko meseci.
Kada temperature počnu da padaju, a hrane bude sve manje, ježevi se povlače u zaklonjena mesta i ulaze u stanje hibernacije. Na taj način uspevaju da prežive period tokom kojeg bi im svakodnevno traganje za hranom oduzimalo više energije nego što mogu da nadoknade.
Ali njihovo prezimljavanje nije baš onakvo kakvim ga obično zamišljamo.
Gde ježevi zapravo provode zimu?
Ježevi ne grade velike jazbine poput nekih drugih životinja. Njihova zimska skloništa često su jednostavna, ali pažljivo pripremljena.
Mogu se pronaći ispod gustog žbunja, među korenjem drveća, u gomilama granja, starog lišća ili drveta. U naseljenim mestima biraju i prostore ispod baštenskih kućica, šupa i drugih zaklonjenih objekata.
Od suvog lišća, trave i drugih biljnih ostataka prave kompaktno gnezdo koje ih štiti od vetra, padavina i naglih promena temperature.
Takvo sklonište poznato je pod nazivom hibernakulum.
Prema podacima Britanskog društva za zaštitu ježeva, zimska gnezda mogu imati prečnik od 30 do 60 centimetara, dok zidovi od sabijenog biljnog materijala mogu biti debeli i do deset centimetara.
Naizgled neugledna gomila lišća tako postaje prostor u kojem jež može da provede veći deo zime.
Šta se dešava sa ježem dok hibernira?
Hibernacija nije isto što i običan san. Dok spava, životinja i dalje održava približno normalnu telesnu temperaturu i njeni organi nastavljaju da rade uobičajenim ritmom. Tokom hibernacije promene su mnogo izraženije.
Ježu opada telesna temperatura, srce počinje znatno sporije da kuca, a disanje se usporava.
Britansko društvo za zaštitu ježeva navodi da se broj otkucaja srca može smanjiti sa približno 190 na svega 20 u minuti. Telesna temperatura, koja je inače oko 35 stepeni, može da padne na deset stepeni Celzijusa ili niže.
Takvo usporavanje životnih procesa omogućava mu da troši mnogo manje energije.
Umesto da svakodnevno traži hranu, koristi masne rezerve koje je stvorio tokom toplijih meseci.
Zašto je jesen najvažniji period za ježeve?
Da bi preživeo zimu, jež mora unapred da obezbedi dovoljno energije. Zbog toga tokom jeseni intenzivno traži hranu. Na njegovom jelovniku nalaze se bube, gusenice, gliste i drugi sitni beskičmenjaci.
Kako temperature padaju, takve hrane ima sve manje. Upravo je to jedan od glavnih razloga zbog kojih ježevima hibernacija omogućava da prežive hladne mesece.
Posebno su ugroženi mladi ježevi koji su se kasnije okotili i nisu stigli da stvore dovoljne masne rezerve.
Oni mogu nastaviti da traže hranu i onda kada su se odrasli ježevi već povukli u svoja zimska skloništa.
Da li ježevi spavaju celu zimu?
Iako se često kaže da ježevi prespavaju zimu, to nije sasvim tačno. Njihova hibernacija može da traje od oktobra ili novembra do marta ili aprila, u zavisnosti od vremenskih uslova.
Tokom tog perioda mogu povremeno da se probude, a neki čak napuštaju svoje sklonište, traže hranu ili prelaze u drugo gnezdo.
Zato nije nemoguće videti ježa tokom blage decembarske ili januarske noći. Problem nastaje kada se životinja probudi zbog uznemiravanja ili nagle promene uslova. Svako buđenje zahteva dodatnu energiju, a tokom zime njene rezerve su ograničene.
Upravo zato je važno da se gnezda u kojima ježevi prezimljavaju ne diraju bez potrebe.
Zašto ih gotovo nikada ne viđamo kada zahladni?
Ježevi su i inače uglavnom noćne životinje. Veći deo dana provode skriveni, a u potragu za hranom kreću kada padne mrak.
Tokom zime njihovo kretanje dodatno se smanjuje. Za razliku od ptica koje možemo da vidimo na granama i u hladnim danima, ježevi su tada najčešće sakriveni među lišćem, korenjem ili ispod baštenskih objekata.
To što ih nedeljama ne primećujemo ne znači da su napustili okolinu.
Moguće je da jež kojeg smo tokom leta viđali u dvorištu i dalje boravi na istom prostoru, samo nekoliko metara od mesta na kojem smo ga poslednji put sreli.
Šta ako pronađemo ježa tokom zime?
Jež koji se pojavi tokom hladnijih meseci ne mora automatski da bude u nevolji. Neki se prirodno bude tokom blažih noći i kreću u potragu za hranom. Međutim, ako je životinja izrazito mršava, povređena, malaksala, tetura se ili nepomično leži na otvorenom, potrebno je potražiti savet veterinara ili stručnjaka za zbrinjavanje divljih životinja.
Ježevima ne treba davati mleko, jer ga teško vare. Ako je životinja budna i aktivna, može joj se ponuditi sveža voda, a po potrebi i odgovarajuća hrana, poput mesne hrane za mačke ili pse.
Poseban oprez potreban je prilikom jesenjeg i zimskog sređivanja dvorišta. Pre nego što pomerimo gomilu lišća, granja ili starih dasaka, trebalo bi proveriti da li se među njima nalazi životinja. Isto važi i za gomile pripremljene za spaljivanje.
Najbolje je da već nastanjena zimska skloništa ostanu netaknuta.
Kada se ježevi ponovo pojavljuju?
Sa dolaskom proleća i porastom temperature ježevi postepeno postaju aktivniji.
Nakon nekoliko meseci provedenih uz vrlo malu potrošnju energije, njihove masne rezerve mogu biti znatno smanjene, pa im pronalaženje hrane postaje prvi zadatak.
Ponovo se kreću kroz bašte, parkove i rubove šuma, uglavnom noću, u potrazi za insektima i drugim sitnim životinjama.
Zanimljivo je da tokom jedne zime ne moraju ostati u istom gnezdu. Pojedini ježevi menjaju skloništa, pa se mogu pojaviti i na mestima na kojima ih ranije nije bilo.
Zato gomila suvog lišća koja cele zime stoji u uglu dvorišta možda nije samo ostatak jeseni. Ispod nje može da bude jež koji će, čim otopli, ponovo krenuti u svoje noćne obilaske.
