Kakav je zapravo bilans te reforme u kojoj je uzeo direktno učešće, ali ne i odgovornost, ponajbolje svedoči današnje, duboko poljuljano stanje u domaćoj prosveti.
Eksperimentisanje nad najmlađima i sistemska nespremnost
Sistemski lom započet na početku milenijuma ušao je u učionice potpuno nepromišljeno, tretirajući generacije osnovaca kao poligon za nedovoljno ispitane pedagoške teorije. Naglo uvođenje novih predmeta i korenite promene u sistemu ocenjivanja sprovedeni su bez adekvatno obučene prosvete i minimalno opremljenih škola. Umesto savremenog obrazovnog modela, nastala je duboka konfuzija među nastavnicima, koji su bili prepušteni da sami sprovode administrativne diktate i ispunjavaju nerealna očekivanja.
Politizacija prosvete i hronični status nedovršene reforme
Obrazovne politike svedene su na partijska odmeravanja snaga, pri čemu je svaka promena vlasti donosila zaustavljanje, modifikaciju ili potpuno poništavanje mera prethodnika. Ovaj kontinuitet „reforme reforme” stvorio je status trajne nestabilnosti u kom je stari, funkcionalni sistem temeljno razgrađen, dok novi nikada nije celovito uspostavljen. Umesto izgrađenog i odsustvom politike zaštićenog obrazovnog sistema, prosveta je postala poligon za brza politička poentiranja i kratkoročne akademske projekte.
Proizvodnja lažnih odlikaša i urušavanje obrazovnih kriterijuma
Pod parolom „rasterećenja đaka” i modernizacije, zapravo je izvršeno sistemsko snižavanje kriterijuma vrednovanja znanja. Površnost je zamenila temeljnost, a masovno deljenje odličnih ocena stvorilo je lažnu sliku uspešnosti i inflaciju takozvanih „Vukovaca bez pokrića”. Stvarna razmera urušavanja kvaliteta postala je vidljiva tek kroz porazne rezultate na međunarodnim testiranjima i prijemnim ispitima, koji iz godine u godinu potvrđuju da je funkcionalna pismenost srpskih učenika ozbiljno kompromitovana.
Surogat-Bolonja i administrativni kolaps visokog obrazovanja
Eksperimentisanje na nivou univerzitetâ kroz nakaradnu i formalističku primenu Bolonjskog procesa od 2005. godine nanelo je dugoročnu štetu visokoškolskom sistemu. Obim predmeta sa starih studija prosto je administrativno pretpakovan u kraće vremenske okvire, čime su studenti opterećeni besmislenom birokratijom i stalnim ocenjivanjem umesto sticanja suštinskog znanja. Uz to, nametnuta master zvanja i sporna pravna tumačenja stvorili su dugogodišnji haos oko vrednovanja diploma i finansijskog iscrpljivanja akademaca.
Komercijalizacija i degradacija akademske zajednice
Reformski pravac iz 2000-ih otvorio je prostor za nekontrolisanu komercijalizaciju visokog obrazovanja i ekspanziju sumnjivih privatnih fakulteta. Nedostatak rigorozne kontrole i labavi standardi akreditacije narušili su osnovni princip vrednovanja truda i znanja. Praktično je legalizovano shvatanje obrazovanja kao robe na tržištu, čime je ozbiljno poljuljan ugled akademskih zvanja u celini i obezvređen trud studenata na državnim univerzitetima.
Svođenje prosvetara na administratore i sistemska površnost
Jedan od najtežih efekata pomenutih reformskih zahvata jeste zatrpavanje nastavnika administrativnim obavezama, zbog čega su ispunjavanje formulara i zadovoljavanje forme potisnuli nastavu u drugi plan.
Nasleđe koje traži polaganje računa
Kada se podvuče crta pod višedecenijske bilanse reformi koje su trajno poljuljale temelje srpske prosvete, nameće se logično pitanje: na osnovu čega neko sa takvim političko-prosvetnim biografskim prtljagom može danas ponuditi kredibilitet za rešavanje problema u društvu? Doprinos stvaranju sistema koji je decenijama generisao površnost i degradaciju struke teško može biti preporuka za skupštinsku klupu i mesto sa kog se izglasavaju zakoni i kroji budućnost srpskog obrazovanja. Pre nego što ponovo dobiju priliku da oblikuju obrazovnu politiku i odlučuju o sudbini novih generacija, ključni akteri prosvetnih eksperimenata iz prošlosti moraju javnosti ponuditi jasne odgovore i polagati račun za izgrađeno nasleđe.
