Sistem su razvili stručnjaci zdravstvenog sistema „Mas dženeral brigem“ iz američke savezne države Masačusets, a obučavan je na više od 40 miliona fotografija ljudi različitih uzrasta i etničkog porekla, prenosi Gardijan.
Istraživači su razvili dva povezana alata. „FAHR-FaceAge“ procenjuje biološku starost na osnovu izgleda lica i koristi tu procenu za predviđanje preživljavanja obolelih od raka, dok „FAHR-FaceSurvival“ neposredno procenjuje rizik od smrtnog ishoda na osnovu fotografije.
Iako se oba alata oslanjaju na isti model veštačke inteligencije, analiziraju različite delove lica i pružaju dopunske informacije o zdravstvenom stanju. „FAHR-FaceAge“ posebno obraća pažnju na bore koje se protežu od nosa ka uglovima usana, područje čela iznad očnih duplji i slepoočnice, dok „FAHR-FaceSurvival“ analizira područje ispod očiju i oko korena nosa.
Jedan od autora istraživanja Hugo Aerts izjavio je da „FAHR-FaceSurvival“ predstavlja napredak u primeni veštačke inteligencije za procenu zdravstvenog stanja na osnovu izgleda lica, jer je osmišljen tako da neposredno procenjuje rizik od smrtnog ishoda kod pacijenata obolelih od raka.
Rezultati istraživanja pokazali su da su pacijenti u SAD koji su primali radioterapiju i prema proceni alata „FAHR-FaceAge“ izgledali najmanje pet godina starije od svoje stvarne starosti imali 21 odsto veći rizik od smrti tokom prosečnog perioda praćenja od četiri godine. Kod pacijenata koji su izgledali najmanje pet godina mlađe, rizik je bio 17 odsto manji.
Istraživači navode da ovi nalazi ukazuju na povezanost između biološke starosti procenjene na osnovu lica i fizičkog zdravlja, što bi lekarima moglo da pomogne u proceni sposobnosti pacijenata da podnesu određene terapije.
Tehnologija bi mogla da se koristi i za procenu rizika od smrti ili komplikacija nakon velikih hirurških zahvata i drugih oblika lečenja raka, kao i kao dodatni izvor informacija prilikom izbora najprikladnije terapije.
Onkolog Rejmond Mak iz zdravstvenog sistema „Mas dženeral brigem“ istakao je da je, zbog starenja stanovništva, potrebno razviti pouzdanije načine za procenu fizičke otpornosti i krhkosti pacijenata pre nego što im se preporuče intenzivne terapije, poput zračenja, operacije ili sistemskog lečenja.
Istraživanje je ukazalo i na povezanost određenih životnih navika sa biološkim starenjem lica. Obilna konzumacija alkohola, upotreba droga i pušenje bili su povezani sa procenom da osoba izgleda biološki starije.
Mak je naveo da je alat pokazao relativnu pouzdanost i uprkos uobičajenim razlikama među fotografijama, uključujući ugao snimanja, osvetljenje, izraz lica i šminku, kao i kod većine ispitanih estetskih hirurških zahvata.
Ipak, istraživači upozoravaju da su potrebna dodatna ispitivanja pre nego što bi ova tehnologija mogla da se primenjuje u širokoj kliničkoj praksi. Fotografija lica mogla bi da predstavlja jednostavan i jeftin način za dopunsku procenu zdravstvenog stanja i izbor terapije, ali ne bi trebalo da zameni stručnu procenu lekara.
