Naučnici sa Univerziteta Kejs Vestern Rizerv mapirali su senzorne strukture na površini tela lignji, a rezultate objavili u časopisu Current Biology. Istraživanje pokazuje da je ovaj sistem znatno rasprostranjeniji nego što su raniji opisi ukazivali.
Telo prekriveno senzorima za kretanje vode
Tim je proučavao mlade lignje vrste Doryteuthis pealeii. Ranije su detaljno bili opisani nizovi senzornih ćelija na glavi i kracima, dok je ostalo nejasno kako drugi delovi tela registruju pomeranje okolne vode.
Nova mapa otkrila je složen raspored ovih struktura, uključujući i one na plaštu, mišićavom delu tela lignje.
Na pojedinim mestima ćelije obrazuju guste linije, a na drugim šira polja. Razlikuju se po rasporedu, gustini i dužini snopova nalik dlačicama.
Autori pretpostavljaju da bi takve razlike mogle da omoguće registrovanje različitih vrsta lokalnog kretanja vode. Njihovu tačnu osetljivost, međutim, tek treba dodatno ispitati.
Veza između lignji i ljudskog uha
Poređenje sa ljudskim sluhom zasniva se na načinu na koji senzorne ćelije reaguju na mehaničke nadražaje.
U ljudskom unutrašnjem uhu takve ćelije nalaze se u kohlei, poznatoj i kao puž. Zvučne vibracije pokreću tečnost i strukture unutar ovog organa.
Kada se sitni izraštaji na senzornim ćelijama saviju, pokreće se proces nastanka električnog signala, koji slušni živac prenosi do mozga.
Različiti delovi kohlee učestvuju u prepoznavanju različitih frekvencija, pa možemo da razlikujemo duboke i visoke tonove.
Razlike u dužini dlačica privukle pažnju istraživača
Tim koji predvodi Brajan Makdermot posebno zanimaju razlike u dužini senzornih snopova kod lignji.
Prema objašnjenju univerziteta, one otvaraju mogućnost da pojedine ćelije reaguju na različite frekvencije pomeranja vode, što pruža osnovu za poređenje sa ljudskim sluhom.
Za posmatranje ovih sitnih struktura korišćena je mikroskopija svetlosnog lista. Ova metoda osvetljava tanak sloj uzorka i omogućava izradu detaljnih trodimenzionalnih prikaza, uz smanjeno oštećenje tkiva.
Deo rada sproveden je u Morskoj biološkoj laboratoriji u Vuds Holu, u Masačusetsu.
Novi pravac za proučavanje oštećenja sluha
Makdermot ističe da oštećenja snopova na senzornim ćelijama mogu da imaju važnu ulogu u gubitku sluha.
Proučavanje sličnih struktura kod lignji zato bi moglo da pomogne u razumevanju njihove organizacije i funkcije.
Istraživanje ne predstavlja otkriće leka za gluvoću. Ono pruža novu osnovu za ispitivanje ćelijskih mehanizama važnih za sluh, dok istovremeno otkriva koliko je složen način na koji lignje osećaju svet oko sebe.
