Finska studija na 2.266 zaposlenih povezala je večernji hronotip i sa većim teškoćama u mentalnom zdravlju, ali nije dokazala da ih kasno odlazak na spavanje izaziva.
Nekome rano ustajanje ne predstavlja problem, dok se neko tek kasnije tokom dana oseća potpuno razbuđeno. Ta sklonost ka ranijem ili kasnijem ritmu spavanja i aktivnosti naziva se hronotip.
Za zaposlene koji više naginju večernjem tipu, pitanje je i koliko vremena i energije ostaje posle posla. Upravo su oporavak i prelivanje poslovnih obaveza u privatni život bili u središtu istraživanja objavljenog u časopisu Sleep Health.
Autori su koristili podatke zaposlenih učesnika istraživanja Healthy Finland, prosečne starosti oko 44 godine. Hronotip su procenjivali pitanjem o jutarnjoj ili večernjoj sklonosti, a mentalno zdravlje standardizovanim upitnicima i podacima o korišćenju zdravstvenih usluga.
Učesnici su odgovarali i na pitanja o oporavku od posla i njegovom uticaju na slobodno vreme. Takav pristup omogućava poređenje njihovih iskustava, ali ne predstavlja direktno merenje promena u organizmu.
Kada se posao nastavi i posle radnog vremena
Osobe večernjeg tipa imale su više problema sa usklađivanjem posla i privatnog života, uz češće simptome mentalnih teškoća. Slabiji oporavak posle rada statistički je objašnjavao deo veze između večernjeg hronotipa i anksioznih poremećaja.
To ne znači da će osoba koja voli da ostaje budna do kasno razviti anksioznost. Takođe ne znači da se teškoće mogu objasniti samo vremenom odlaska u krevet.
Važno je razlikovati nekoliko stvari: kada nekome prirodno odgovara da spava, koliko zaista spava i da li posle posla uspeva da se odmori. Te okolnosti mogu da se preklapaju, ali nisu isto.
Veza između večernjeg tipa, teškoća sa oporavkom i mentalnim zdravljem ostala je prisutna i kada su istraživači u analizi uzeli u obzir pol, godine, nedovoljno sna, nedovoljnu fizičku aktivnost i rizičnu upotrebu alkohola.
Ipak, statistička povezanost ne utvrđuje šta je uzrok, a šta posledica. Iz ovih nalaza ne može se zaključiti da bi ranije leganje samo po sebi rešilo probleme sa raspoloženjem ili oporavkom od rada.
Šta studija govori noćnim pticama?
Istraživanje skreće pažnju na ono što se dešava između kraja jednog radnog dana i početka sledećeg: koliko posao zauzima slobodno vreme i koliko zaposleni osećaju da su se oporavili.
Za nekoga ko kasnije postaje pospan, a rano mora na posao, korisno pitanje je koliko sna stvarno uspeva da dobije. Ako se uz to obaveze nastavljaju uveče, ostaje još manje prostora za odmor.
Zato naslov o tome „šta se dešava u organizmu“ obećava više nego što je ova studija ispitivala. Njeni rezultati prvenstveno govore o povezanosti dnevnog ritma, iskustva rada i mentalnog zdravlja.
