Istorijski centar Urbina dovoljno je kompaktan za obilazak pešice, mada brdovit teren određuje tempo. Na mapi dve tačke mogu izgledati blizu, a put između njih podrazumevati strmu ulicu i nekoliko predaha.
Grad je najveći kulturni procvat doživeo u 15. veku, kada su ovde radili neki od važnih umetnika i arhitekata renesanse. Iz tog perioda potiče i njegov najpoznatiji spomenik, Palazzo Ducale.
Ipak, Urbino je zadržao veliki deo starijeg, srednjovekovnog rasporeda ulica. Zbog načina na koji su renesansne građevine uklopljene u postojeći grad i okolni teren, istorijski centar upisan je na UNESCO listu svetske baštine 1998. godine.
Vojvodska palata: Prva stanica za upoznavanje Urbina
Vojvodska palata zauzima veliki prostor u istorijskom jezgru. Njena gradnja vezana je za Federika da Montefeltra, koji je vladao Urbinom od 1444. do 1482. godine i na dvor dovodio umetnike, arhitekte i učenjake.
Za obilazak palate treba odvojiti vreme. Već u počasnom dvorištu pogled privlače stubovi, lukovi i pravilno raspoređeni prozori. Svetli kamen izdvaja se od opeke, pa se detalji jasno vide i sa suprotne strane dvorišta.
Danas se u zgradi nalazi Nacionalna galerija regije Marke. Poseta zato obuhvata i dvorske prostorije i umetničke zbirke. Uz velike odaje, palata je imala kuhinje, ostave i brojne pomoćne prostore potrebne za svakodnevni život dvora.
Soba sa policama koje su samo privid
Jedna od najzanimljivijih prostorija palate jeste studiolo, mala radna soba završena 1476. godine.
Na zidovima su drvenim intarzijama prikazani poluotvoreni ormari, knjige, note, oružje i instrumenti. Iz daljine pojedine police deluju kao da se zaista uvlače u zid. Tek izbliza se vidi kako su različiti tonovi drveta upotrebljeni da dočaraju senku i dubinu.
Ovo je prostor u kojem se lako provede više vremena nego što njegova veličina nagoveštava. Vredi pogledati svaki deo zida, naročito način na koji su predstavljena odškrinuta vrata i predmeti na policama.
Ulicama starog grada
Po izlasku iz palate, Urbino se nastavlja kroz uske ulice i nizove kuća prilagođenih padini. Razlika u visini oseća se gotovo pri svakom skretanju.
Renesansna obnova nije izbrisala srednjovekovni raspored. Nove građevine podizane su uz postojeće ulice, pa se veliki dvorski prostori nalaze blizu zbijenih stambenih delova.
Zato obilazak ne treba svesti na ulazak u muzeje. Hodajući između znamenitosti lakše se uočava kako je grad građen: gde je bilo mesta za trg, kako ulica prati nagib i koliko se izgled palate menja zavisno od mesta sa kojeg je posmatrate.
Rafaelova rodna kuća
U ulici Via Raffaello nalazi se kuća u kojoj je rođen Rafael. Njegov otac Đovani Santi kupio ju je 1460. godine i u njoj uredio slikarsku radionicu.
Rafael je ovde stekao prva slikarska znanja. Otac mu je bio slikar i pesnik povezan sa urbinskim dvorom, pa je odrastao u sredini u kojoj su umetničke narudžbine i rad majstora bili deo svakodnevice.
Kuća je znatno skromnija od Vojvodske palate. U jednoj od soba čuva se freska Bogorodice sa detetom, pripisivana i Đovaniju Santiju i mladom Rafaelu. Njeno autorstvo zato treba posmatrati kao otvoreno pitanje.
Za posetioca je ova kuća prilika da vidi prostor Rafaelovog detinjstva i očevog rada, pre nego što je slikar ostvario karijeru po kojoj je danas poznat.
Kako rasporediti obilazak Urbina
Vojvodska palata i Rafaelova rodna kuća daju dobru osnovu za upoznavanje grada. Između njih ostavite dovoljno vremena za šetnju i pauzu na nekom od trgova.
Udobna obuća ovde ima više smisla od preambicioznog spiska znamenitosti. Strme ulice usporavaju hod, a palata i galerija traže pažnju. Ako obilazak počnete od palate, ostatak dana možete posvetiti starom centru i Rafaelovoj kući, bez žurbe da svaki prolaz bude samo prečica do sledeće stanice.
