Dobijete pohvalu za dobro obavljen posao, a prva pomisao vam je da zadatak nije bio naročito težak. Posle unapređenja, umesto zadovoljstva, javlja se briga da nećete opravdati poverenje.
U takvom razmišljanju svaki uspeh dobija neko drugo objašnjenje, dok se sopstveno znanje i trud potiskuju u drugi plan.
Kada uspeh pripisujemo sreći
Fenomen uljeza, popularno nazvan „sindrom uljeza”, opisuje obrazac u kojem osoba teško prihvata sopstvena dostignuća, uprkos dokazima da je sposobna. Uspeh pripisuje sreći, okolnostima ili tuđoj pomoći, a istovremeno strahuje da je drugi procenjuju boljom nego što jeste.
Klivlend klinika navodi da se ovaj obrazac može prepoznati kroz umanjivanje postignuća, teško prihvatanje pohvala, poređenje sa drugima i preteran rad radi ispunjavanja očekivanja. Pohvala tada ne donosi sigurnost, već dodatni pritisak da se uspeh ponovi.
Nije dijagnoza niti dokaz nesposobnosti
Iako se često koristi reč „sindrom”, fenomen uljeza nije zvanična klinička dijagnoza. Psihološkinje Polin Rouz Klans i Suzan Ajms opisale su ga 1978. godine, proučavajući uspešne žene koje su teško priznavale sopstvene sposobnosti.
Kasnija istraživanja pokazala su da se javlja i kod muškaraca i kod žena, u različitim profesionalnim i obrazovnim sredinama.
Sistematski pregled 62 studije, sa više od 14.000 učesnika, utvrdio je povezanost ovog iskustva sa anksioznošću, depresivnim simptomima i sagorevanjem na poslu. To ne znači da će svako ko sumnja u sebe razviti ove teškoće.
Nova odgovornost može da pojača sumnju
Promena posla, unapređenje ili ulazak u zahtevnije okruženje mogu ponovo pokrenuti osećaj da nismo dovoljno dobri. Kada se porede sa iskusnijim kolegama, ljudi lako zanemare da i sami tek upoznaju novu ulogu.
Američko psihološko udruženje upozorava da treba sagledati i okruženje: izrazita konkurencija, diskriminacija ili osećaj nepripadanja mogu doprineti ovim iskustvima. Zato nije dovoljno svaku nesigurnost pripisati pojedincu.
Kako da realnije sagledamo ono što smo postigli
Koristan početak je razdvajanje osećaja od činjenica. Misao „nisam dorastao ovom poslu” treba uporediti sa konkretnim rezultatima, stečenim znanjem i povratnim informacijama.
Stručnjaci Klivlend klinike preporučuju beleženje postignuća i razgovor sa osobom od poverenja. Sačuvana pohvala ili podsetnik na uspešno završen zadatak mogu pomoći kada sumnja potisne sve ostalo.
Važno je i ublažiti zahtev da sve mora biti savršeno. Greška ne poništava prethodni rad, a traženje pomoći pripada učenju. Ako stalna sumnja otežava svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa psihologom može pomoći da se ovaj obrazac bolje razume.
