Ipak, najzanimljiviji deo ove jezičke sličnosti jesu takozvani „lažni prijatelji” – reči koje zvuče potpuno isto, ali imaju sasvim drugačije, a ponekad i potpuno suprotno značenje. Tako na primer, ako vam neko u Rusiji kaže da je nešto „praznik”, misli na prazninu ili odmor, reč „stolicu” ne koristite za sedenje već označava prestonicu, dok pridev „vreditel” ne opisuje vrednu osobu, već štetočinu.
Posebnu draž predstavlja i to što pojedine reči u ruskom i danas čuvaju arhaična značenja koja su se u srpskom zadržala samo u poeziji ili narodnim umotvorinama. Na primer, ruska reč za oko je „glaz”, ali se reč „oko” i dalje koristi u pesničkom i uzvišenom stilu, baš kao i reč „čelo” za čelo ili „utro” za jutro.
Ova kombinacija neverovatne bliskosti i sitnih jezičkih zamki čini učenje i razumevanje ruskog jezika izuzetno uzbudljivim i zabavnim iskustvom za sve govornike srpskog jezika.
