Istraživači sa Univerziteta Tulejn analizirali su podatke 11.071 učesnika britanske baze UK Biobank. Oni su sedam dana nosili senzore koji su merili koliko su tokom noći izloženi svetlosti, a približno tri godine kasnije urađena im je magnetna rezonanca srca.
Studija, objavljena u European Heart Journal, pokazala je da su osobe koje su tokom noći bile više izložene svetlosti jačoj od tri luksa imale male, ali merljive razlike u strukturi i radu srca u odnosu na one koji su noć provodili u gotovo potpunom mraku.
Promene primećene i pre pojave simptoma
Kod grupe sa najvećom izloženošću noćnom svetlu masa leve komore bila je oko 2,4 odsto veća, zidovi srca prosečno 1,5 odsto deblji, dok je jedan pokazatelj kontraktilne funkcije bio oko 1,9 odsto niži.
Reč je o suptilnim promenama koje same po sebi ne znače da će osoba razviti srčanu bolest. Istraživanje je opservaciono, pa takođe ne dokazuje da je upravo svetlost izazvala promene, već pokazuje povezanost između ova dva faktora.
U dodatnoj analizi više od 73.000 ljudi, veća izloženost svetlosti noću bila je povezana i sa većim rizikom od pojedinih kardiovaskularnih problema tokom narednih godina.
Zašto je mrak važan tokom spavanja
Jedno od mogućih objašnjenja jeste uticaj svetlosti na naš prirodni cirkadijalni ritam. Noćno svetlo može da utiče na melatonin i kvalitet sna, dok je kraće trajanje sna u studiji objašnjavalo deo uočene povezanosti.
Zato je preporuka jednostavna: tokom noći smanjiti nepotrebne izvore svetlosti, spustiti roletne ili navući zavese i izbegavati da ekran telefona ili druga svetla ostanu uključeni pored kreveta.
Potpuni mrak možda nije moguć u svakoj spavaćoj sobi, ali novo istraživanje daje još jedan razlog da noću svetla bude što manje.
