Migrena se često poistovećuje sa jakom glavoboljom, ali kod ljudi koji sa njom žive simptomi mogu biti mnogo složeniji. Napad nekada traje nekoliko sati, a u težim slučajevima može da se produži i na nekoliko dana.
O tome je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorio dr Igor Petrušić, predsednik Nacionalne sekcije Migrena asocijacije Srbije, radiolog i specijalista medicine bola.
„Migrena je veoma kompleksna i heterogena neurološka bolest koja se manifestuje povremenim napadima koji nisu samo glavobolja, već su praćeni različitim fazama i neposredno pre i nakon glavobolje“ – objasnio je dr Petrušić.
Kod nekih ljudi promene mogu da počnu još pre pojave karakterističnog bola. Mogu se javiti problemi sa koncentracijom i svakodnevnim funkcionisanjem, dok sam napad može biti praćen čitavim nizom simptoma.
Migrena sa aurom može da izazove veliki strah
Posebno neprijatna može biti migrena sa aurom, kod koje se pored glavobolje javljaju i neurološki simptomi.
„Osobe koje imaju migrenu sa aurom mogu da imaju promene u vidnom polju, da osećaju trnjenje, da imaju promene u govoru. Često se uplaše da doživljavaju moždani udar, a ne samo napad migrene“ – rekao je dr Petrušić.
Napadi mogu biti praćeni i mučninom, nagonom za povraćanjem, izraženom osetljivošću na svetlost i zvuk, kao i jakom, često pulsirajućom glavoboljom.
Za postavljanje dijagnoze postoje jasno utvrđeni kriterijumi.
„Osoba bi trebalo da je već doživela pet napada koji ispunjavaju te kriterijume“ – objasnio je doktor.
Napad migrene može da traje nekoliko dana
Kod nekih pacijenata obični lekovi protiv bolova nisu dovoljni da zaustave napad.
„Veoma retki slučajevi su, da kažem, srećni da običnim lekovima mogu da otupe taj bol. Većina pacijenata koji boluju od migrene zahteva specifičnu terapiju, a ponekad i preventivnu terapiju“ – rekao je dr Petrušić.
Bol najčešće traje duže od četiri sata, ali može da se nastavi i tokom više dana.
„Nekada neko ima više dana jaku glavobolju koja je praktično rezistentna na lekove, i onda ulazi u takozvani migrenozni status, kada mora da se hospitalizuje, odnosno leči drugačijim metodama“ – objasnio je.
Migrena se može javiti i kod dece
Migrena nije problem koji se javlja isključivo kod odraslih. Prema rečima dr Petrušića, bolest ima genetsku osnovu, dok brojni faktori tokom života mogu da utiču na način na koji će se ispoljiti.
„Ona u suštini ima genetsko poreklo, ali dosta faktora utiče na njenu modulaciju tokom života. Ne postoji određeni gen, osim za neke podtipove migrene, već je to više gena koji onda dovode do različitih manifestacija kod osobe“ – rekao je.
Prvi simptomi mogu da se pojave veoma rano.
„U literaturi se pokazuje da može već od treće do pete godine kod nekih da se javi i da se postavi dijagnoza, ali najčešće je to negde u pretpubertetskom periodu, jer hormoni mogu da budu okidači za prve napade“ – naveo je dr Petrušić.
Zbog toga ni česte glavobolje kod dece ne bi trebalo automatski pripisivati umoru ili drugim prolaznim tegobama.
„Ako dete prijavljuje neki vid glavobolje ili propratne simptome, to treba ozbiljno shvatiti. Kod dece manifestacije mogu da budu drugačije, često sa mučninom i nagonom za povraćanjem“– objasnio je.
Lečenje migrene ne treba odlagati
Dr Petrušić posebno naglašava značaj pravovremenog lečenja.
„Veoma je bitno početi sa lečenjem čim se ustanovi da neko boluje od te bolesti. Dugotrajno neadekvatno lečenje dovodi do neuroplastičnih promena u mozgu“ – rekao je.
Kako je objasnio, kod ljudi koji dugo imaju učestale napade može doći do promena u načinu na koji određene neuronske mreže funkcionišu.
„Kada stalni signali bola dolaze do tih mreža, dolazi do promena u njihovom funkcionisanju. Ako se to praktično ne spreči, onda dolazi do težih oblika bolesti“ – zaključio je dr Igor Petrušić u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
