Preliminarne podatke objavio je 30. septembra austrijski zavod za statistiku, Statistik Austria. Pokazatelji obuhvataju celu državu — saveznu vlast, pokrajine, opštine i sistem socijalnog osiguranja.
Manji deficit, ali dug nastavlja da raste
Razlika između državnih prihoda i rashoda u prvom polugodištu iznosila je 11,1 milijardu evra, odnosno 4,3 odsto BDP-a. Godinu ranije, u istom periodu, deficit je iznosio 13,7 milijardi evra.
Prihodi su povećani za 4,2 odsto, na 129,7 milijardi evra, dok su rashodi porasli za 1,9 odsto i dostigli 140,9 milijardi. Iako su prihodi rasli brže od rashoda, država je i dalje trošila više nego što je prihodovala.
Statistik Austria navodi i razlog zbog kojeg je rast ukupnog duga veći od polugodišnjeg deficita. Savezna država je, pored finansiranja manjka, preventivno povećala novčane rezerve. Deo novog zaduženja tako je povezan sa stvaranjem zalihe likvidnih sredstava.
Ekonomista upozorava na optimistične prognoze
Austrijski list Die Presse preneo je ocenu Johanesa Holera iz kancelarije austrijskog Fiskalnog saveta da su budžetske prognoze vlade previše optimistične.
Holer ukazuje na slabiji privredni rast i dodatne rashode kao izvore pritiska na budžet. Prema njegovoj oceni, sporiji ekonomski oporavak otežava ostvarivanje planiranih prihoda, dok nove obaveze dodatno opterećuju javne finansije.
Vlada planira deficit ispod tri odsto 2028. godine
Austrijsko Ministarstvo finansija navodi da bi planirane mere konsolidacije trebalo da spuste deficit ispod tri odsto BDP-a 2028. godine. Reč je o cilju budžetskog plana, čije ostvarenje tek predstoji.
