„Na osnovu dizajna, čip se zatim proizvodi u specijalizovanim fabrikama, a jedna savremena fabrika može da košta desetine milijardi dolara. S druge strane, projektovanje čipova zahteva pre svega ljude i znanje, a firme koje se bave samo projektovanjem, bez sopstvenih fabrika, danas ostvaruju otprilike polovinu prihoda cele ove industrije. Zato smo počeli od projektovanja i tu je naša prednost, tu je manji rizik. Dakle, prvo znanje i ljudi, a onda gradimo na tom temelju, kada za to budu postojali i tržište i partneri“, rekao je Macut.
On je naglasio i važnost primene ovih tehnologija u medicini i poljoprivredi, kao i potrebu za prilagođavanjem obrazovnog sistema novim okolnostima u kojima veštačka inteligencija automatizuje značajan deo procesa projektovanja.
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu i predsednik Radne grupe Mihailo Jovanović ukazao je na to da je poluprovodnička industrija postala osnovna sirovina čitave privrede i nacionalne bezbednosti, navodeći prognoze da će globalno tržište poluprovodnika u 2026. godini preći granicu od jednog triliona dolara.
Jovanović je objasnio da je Radna grupa okupila stručnjake iz zemlje i dijaspore kako bi usmerila razvoj kroz naučno-obrazovni, privredni i institucionalni stub, sa ciljem da Srbija postane konkurentan učesnik u globalnoj mikroelektronskoj industriji i ostvari tehnološki suverenitet.
