Već 15 godina izrađuje tradicionalne instrumente, a među njima su frule, gočevi, gajde, kavali, duduci i cevare.
Milošević kaže da u njegovoj radionici ne postoje dve potpuno iste frule. Iako se izrađuju po sličnim principima i merama, svako parče drveta ima drugačiju strukturu, gustinu i karakter, pa i konačni instrument dobija svoje posebnosti. Zato kaže da izrada frule nije zanat, već i spoj iskustva, preciznosti i osećaja majstora.
Posebno ga raduje što se za tradicionalne instrumente interesuje i mlađa, školska omladina. Kako kaže, među mladima postoji sve veće interesovanje za frulu, a povratak tradiciji vidi kao dobar znak da stari običaji i muzika mogu da pronađu mesto i među novim generacijama.
Njegov rad nije vezan samo za Srbiju. Milošević je učestvovao i na manifestacijama u Bugarskoj, gde se, kako ističe narodna tradicija veoma ceni. Susreti sa muzičarima i zanatlijama iz susednih zemalja za njega su prilika da predstavi srpske instrumente, ali i da upozna drugačije načine čuvanja zajedničkog balkanskog muzičkog nasleđa.
Frula se pravi od različitih vrsta drveta, a izbor materijala utiče na njen izgled, težinu i zvuk. Tradicionalno su se koristili, između ostalog, šimšir, javor, šljiva, kruška i druge vrste drveta. Frula je vekovima pratila pastire, okupljanja, igre i svetkovine, a danas dobija novu ulogu kroz škole, folklorna društva i manifestacije koje mladima približavaju tradicionalnu muziku.
