Na čuvenoj plaži Ipanema u Rio de Žaneiru, među zvucima talasa i prodavcima koji nude osveženje, tradicionalni novčanici i gotovina praktično su nestali.
Za mnoge ulične prodavce na tamošnjim plažama, poslovanje se u potpunosti preselilo na ekran mobilnog telefona. Prazne novčanike i gotovinu zamenio je PIX, državni sistem za instant plaćanje koji je napravio pravu revoluciju u najvećoj ekonomiji Južne Amerike.
Ljubav prema ovom sistemu ne poznaje političke, klasne, ni generacijske podele u inače duboko polarizovanom društvu. Pokrenut 2020. godine pod okriljem Centralne banke Brazila, PIX omogućava svima koji imaju brazilski poreski broj i račun u banci da novac prebacuju u realnom vremenu, bilo putem jednostavnog unosa podataka ili skeniranjem QR koda. Bez provizija za fizička lica i uz neuporedivo niže troškove za kompanije u odnosu na tradicionalne bankarske transfere, ovaj sistem je prošle godine obradio nezamislivih sedam biliona dolara.
Trn u oku američkih finansijskih divova
Upravo ta nezapamćena masovnost i potpis državne centralne banke privukli su pažnju izvan granica Brazila. Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR) otvorila je istragu o sistemu PIX, tvrdeći da on predstavlja oblik nelojalne konkurencije američkim gigantima poput kompanija Visa i Mastercard. Prema tvrdnjama iz Vašingtona, zaobilaženjem tradicionalnih kreditnih mreža i eliminisanjem transakcionih provizija američki operateri gube značajan deo tržišnog kolača.
Zanimljivo je da sličan instant sistem u Indiji, koji dnevno obradi stotine milijardi dolara bez ikakvih provizija, do sada nije naišao na takve prepreke niti pritiske sa američke strane. Dok ekonomski stručnjaci u Brazilu ističu da je PIX pre svega javno dobro koje je finansijski opismenilo i uključilo desetine miliona ranije marginalizovanih građana, međunarodni trgovinski odnosi dobili su novu tačku sporenja.
Od ručka u restoranu do kupovine helikoptera
U svakodnevnom životu Brazilaca, međutim, teorije o međunarodnoj trgovini padaju u drugi plan pred čistom praktičnošću. Vlasnik restorana u Sao Paulu, pedesetsedmogodišnji Marselo Paladini, koristi PIX uglavnom za plaćanje dobavljačima kada iznosi premašuju 1.000 reala, jer mnogi od njih ne prihvataju kreditne kartice za veće nabavke. Iako njegove mušterije i dalje rado plaćaju ručak karticama ili vaučerima za hranu, Paladini naglašava da za njega i njegove poslovne partnere instant transferi znače bržu distribuciju i čiste račune na kraju meseca.
Sistem se proteže kroz sve pore društva. Velike korporacije koriste ga za isplatu plata, a preko njega se kupuju stanovi, automobili, pa čak i helikopteri, iako za astronomse iznose banke ipak zahtevaju dodatna odobrenja. Dovoljno je pomenuti da je od 213 miliona stanovnika Brazila, čak 178 miliona aktivno registrovano na ovoj platformi.
Izuzetna brzina i zamke digitalnog sveta
Ipak, brze transakcije donele su i potpuno nove bezbednosne izazove. Kriminalne mreže brzo su shvatile prednosti sistema, pa su ulične krađe telefona eskalirale u masovne prevare gde se sa računa žrtava u sekundi prebacuju desetine hiljada reala. Procenjuje se da je između januara i septembra prošle godine više od 24 miliona ljudi bilo pogođeno nekim oblikom prevare povezane sa ovim sistemom.
Kako bi zaustavile talas finansijskog kriminala, brazilske vlasti i banke uvele su noćna ograničenja na iznose koji se mogu prebaciti, a sumnjivi računi se ekspresno blokiraju. Pravni i tehnološki stručnjaci napominju da sam algoritam nije ranjiv, već da se napadači oslanjaju na psihološku manipulaciju, lažne identitete i pritisak na žrtve.
Uprkos riziku i pritiscima iz inostranstva, PIX je postao neizostavni deo brazilskog identiteta i svakodnevnog govora. Na jednoj otvorenoj pijaci u Sao Paulu, dok izvikuje ponudu svojih svežih peciva, prodavačica Klaudija Kirino u jednoj rečenici sažima duh nove ere: „Za ljubav je potrebno vreme, ali PIX je instantan: kupite odmah!“
